6 ПИТАЊЕ: Пријатељ научник ми је рекао да је човечанство већ једном достигло веома високо стање развоја, можда више од онога што имамо данас. Ово мислим у материјалном а не у духовном смислу. Он каже да је атомска енергија дефинитивно била позната у то време, пре стотина хиљада година, када је свет уништен у катастрофи. Да ли је ово истина?
ОДГОВОР: Да, истина је. У праву сте када кажете да степен духовног развоја човечанства није одговарао техничком напретку и да је уништење света, како сте рекли, управо због тог фактора. Када постоји превелики раскорак између материјалног и духовног развоја, онда ће се десити одређени догађаји да би се избегла нека већа опасност.
Ови догађаји су природна последица ситуације и Бог им дозвољава да се одиграју; у супротном би духовна опасност била много већа него што може бити било која земаљска катастрофа. У поређењу са губитком духовног живота, губитак земаљског живота не значи ништа. Узрок и последица морају деловати по закону, а Божја дела у људској историји никада не угрожавају духовни живот човека.
Понекад је немогуће избећи духовно уништење осим материјалном катастрофом. Историја то често показује. Тек када духовни развој – односно поновно повезивање са Богом – буде сразмеран материјалном напретку, историја ће се кретати у живом и позитивном циклусу уместо негативном, који се увек гаси.
8 ПИТАЊЕ: Изнова и изнова се борим са овим проблемом. Ако Бог има План спасења за нас, и ако смо отпали од Бога јер смо ушли на погрешан пут, а не на божански, зашто је Бог учинио свој План спасења тако компликованим и тако страшно тешким за нас? Знам да је то неопходно за наш развој, али се ипак чини претешко.
ОДГОВОР: Само Вама се тако чини. Потешкоће које се јављају су ту јер појединачна бића то нису могла другачије да донесу. Драги мој пријатељу, пре него што је Земљин авион створен у свом садашњем облику, покушавали су се други начини, али нису били успешни. И стога је Бог створио садашње услове. Нажалост, развој се може догодити само путем патње. Нажалост, заиста. Било је покушаја да се то другачије уреди.
КА137 ПИТАЊЕ: Хтео сам да питам какав је значај недавног замрачења.
ОДГОВОР: Ви добро знате, пријатељи моји, да све што човек доживи, појединачно или колективно, може бити значајно. То у потпуности зависи од његовог става.
Ја бих то рекао овако: све је значајно. Али да ли је значајно на конструктиван или деструктиван начин зависи од става. Дакле, такав догађај са наше тачке гледишта није нужно велики догађај. То може бити једнако – или много више – значајно од нечега у животу појединца. Не могу вам дати узроке.
Могу да говорим само о могућем добру које ствара такав инцидент: сарадња, предусретљивост, дух сарадње. Или може створити страх и раздор. Верујем да је свима јасно да су у овом случају дошли првенствено позитивни резултати, или су преовлађивали позитивни изрази. Тако да је у том смислу позитивно значајно.
КА166 ПИТАЊЕ: У последњој деценији [1960-их], па чак и пре тога, примећујемо стање које води рушењу вредности нашег живота у различитим областима, као што је наука. Научни објективизам је одвојио осећања од било каквих посматрања која су чисто објективна, а затим посматрају природу на начин који искривљује стварност. Дакле, производимо атомску бомбу и налазимо се на ивици уништења. У уметности видимо слику одвајања осећања од интелектуалног концепта, затим стварање апстрактног уметничког дела које се даје јавности да разуме и ствара осећај гледајући га. Јавност не зна шта је то, и то се мора објашњавати менталним концептима.
У савезној влади видимо ситуацију у којој оно што је добро за појединца није добро за националну или локалну власт – пола истине, лаж. Једна нација против друге не примењује иста правила која један појединац очекује од другог појединца. Образовни систем у Сједињеним Државама у овом тренутку је у опасности да се распадне и уништи. Шта је смисао овога? Где ми то идемо? Шта то значи?
ОДГОВОР: Да. Сада, као што сви знате – а то је духовна чињеница – да ће нова духовна ера ускоро доћи. У свим таквим временима транзиције, преокрет је неизбежан. У сваком појединцу се може препознати да раст и транзиција доносе више унутрашње напетости и раздора него у време када је ентитет стагнирао у својој негативности и свом деструктивном мртвилу, а није био повезан са животом. Дакле, сваки процес раста је привремени преокрет. Ово је генерално истина коју сви знате.
Конкретно, у овом тренутку, са космичке тачке гледишта, рекао бих ово. Многе, многе, многе душе се рађају у овој сфери свести у овом тренутку. Многи од њих су веома развијене душе, много више него у ранијим временима.
У ранијим временима, развијене душе су биле врло мало и далеко између. Сада долази много више оних који су достигли много виши просек духовног развоја. У исто време долази још много других који су веома ниско у духовном развоју. И њих двоје се сукобљавају. Ово је слика са космичке тачке гледишта.
Ово је апсолутно неопходно – то је неизбежно – јер овај развој не би могао доћи ако не би неразвијеније душе биле изложене развијенијим душама, и ако не дође до сукоба. На неки начин, потпуно је исто за човечанство, које је као целина само збир свих појединаца.
Важе исти унутрашњи психички закони које сте чули да кажем неколико пута раније. Развој код појединца одвија се потпуно истим процесима. На пример, особа која веома успешно напредује на овом Путу – а многи моји пријатељи се заправо налазе у таквој ситуацији – очекује, заправо, веома постепено смањење својих проблема и болова и побољшање позитивних стања.
Иако ово може бити тачно у одређеној мери иу одређеним областима, то свакако није тачно када је реч о дубоко укорењеном проблему. Тамо постоји исти сукоб. Негативни аспекти потпуно долазе до изражаја, излазе на видело – и морају да би били елиминисани – а истовремено се позитивне силе – божанске силе, стваралачке снаге у души – потпуно мобилишу, а њих двоје се сукобљавају.
Они привремено стварају неслогу, посебно све док се овај феномен не препознаје од стране свести. Тада се особа нађе у ропству сила које не разуме сасвим и чак се може запитати: „Зашто је то? Зашто сада осећам да ми није лако или да сам неиспуњен, када већ знам да сам одрастао и напредовао.”
То би га чак могло довести до тога да буде обесхрабрен самим собом, да сумња у свој напредак и сумња у било какву врсту значења таквог напретка осим ако ово не разуме – да се две силе, обе потпуно мобилисане, морају сукобити, морају се разумети у њиховом значају и у каквим последицама су, пре него што дође до уједињења.
То је у развоју појединца, као што свако од вас може приметити – да осећате да заправо понекад живите на два плана, такорећи истовремено. Постоји једна област у којој се осећате потпуно ново, обновљено и слободно. Ипак, у исто време, као два суперпонирана негатива слика, стари неуротични начин реаговања је и даље присутан. Али изгубио је део своје снаге када то препознате.
Исто је и са човечанством у целини. Ово се сада дешава. У току је огроман развој. Огромне нове силе долазе на ову земљу, силе које никада раније нису постојале – позитивне. И опструирају их – и чак их се плаше – негативне силе које постају двоструко јаке.
Што више људска бића препознају сукоб у овим терминима, то ће се сазнање истине више ширити и донети нешто ново у атмосферу. Да ли је ово јасно?
ПИТАЊЕ: Да. Шта је то ново?
ОДГОВОР: То ново је та атмосфера која зрачи од човека који зна истину. Када видите пацијента и знате истину, еманирате нешто другачије него када не знате истину. Познавање истине има посебан осећај. Има посебну атмосферу. Има посебну климу која је веома лековита.
ПИТАЊЕ: Можда сам тражио нешто што није у природи ваших одговора, али да ли овај сукоб који се сада дешава између развијених душа људских бића и оних који нису, води у нову епоху? Можете ли ово да коментаришете?
ОДГОВОР: То сам рекао, да. То је управо то. То је искорак у нову еру, где ће више духовних вредности бити препознато и живети, а не порицати. А механистички, научни, хладно објективни, интелектуални приступ животу који сте управо споменули ускоро ће изумрети.
Али, нажалост, као и све нове државе, она се не може постићи ако се такви преокрети не схвате и успешно преживе.
ПИТАЊЕ: Колико дуго ће трајати овај процес? Деценија? Сто година?
ОДГОВОР: Па, то је веома тешко одредити, јер се заправо тај процес у мањој мери већ одвија деценијама. Знате, никада не можете рећи у било ком стању раста, „То је то“, јер је то континуум.
Али онда долазе времена и периоди у којима се ентитет налази више на висоравни и где можда жање плодове победе успешног савладавања преокрета, све док се на следећу планину не мора попети. То се наставља све док се не постигне потпуна самоспознаја.
ПИТАЊЕ: Да ли је овај преокрет повезан са великим космичким догађајима у смислу планета или универзума?
ОДГОВОР: Да, наравно. Све што се овде дешава дешава се свуда. Док год било каква тама у души замагљује везу са божанским језгром које превазилази све и налази се свуда, све што се тиче једног тиче се свих.
Начин на који постављате питање је управо одраз људског стања свести, које у тродимензионалном стању прави разлику између вас и мене и Бога и света и овога и онога и овде и тамо и горе и доле. Све су то илузије.
Оно што си ти у теби је свуда другде и обрнуто. То је веома тешко описати речима, али је немогуће рећи да се све што се било где дешава само тамо дешава. Зато увек кажем свим својим пријатељима, сваки мали корак истине који стекнете – откривања, ослобођења – где долазите на своје, где се повезујете са својом истинском природом, а то је Бог – сваки мали корак је изузетно значајно за све што је икада било и што јесте.
КА166 ПИТАЊЕ: Што се тиче питања о спољном рату који се води међу људима, знам да постоје и ратови међу невидљивим силама – онима који желе да нам помогну, онима који желе да нас ометају. Прошлог викенда сам присуствовао парапсихолошкој конвенцији, на којој је примећено да је Земља својеврсно обданиште универзума, и да постоје друге галаксије и универзуми у којима живе много интелигентнији људи од нас, који покушавају да нам помогну сада у овом катастрофалном времену. Питао сам се да ли можете да коментаришете то.
ОДГОВОР: Да, то је сасвим тачно. Али знате, увек се мора разумети да је помоћ других или уништавање од стране других могући само у оној мери у којој то човек омогућава. Стога је, по мом мишљењу, ефикаснији приступ да се укаже на сопствену унутрашњу склоност или према корисним силама или негативним деструктивним силама које долазе и мобилишу се, пре свега, у њему самом.
Потпуно је исто са невидљивим бићима која могу помоћи или уништити, као што је и са људским бићима која привлаче једно друго. Привлачите врсту људских бића у свом обиму која су компатибилна са вашим унутрашњим бићем. Криминалци ће се сигурно дружити и са другим криминалцима.
Онда нису други криминалци ти који су утицали на њега у његовом криминалу – иако то на врло површном нивоу може бити тачно – већ сама чињеница да он привлачи те криминалце је одраз његових сопствених злочиначких снага у њему да он није дошао да се помири са.
По истом принципу, особа која је веома еволуирана не може бити интимно повезана са другима који то нису. Ако јесте, живеће у веома великој дисхармонији која ће штетити његовом духовном развоју. Па онда блокира тамо где му је место.
Тада није зато што је окружен људима сличне услужно конструктивне и мудре врсте – нису ти други људи заслужни за утицај којем је изложен – већ сопствено унутрашње стање које он користи сопственим ставом.
Потпуно је исто са невидљивим ентитетима који су привучени и могу бити ефикасни само у мери у којој је то могуће. Стога је моја брига увек за ваше унутрашње снаге. Које снаге мобилишете?
Да ли мобилишете конструктивне снаге храброшћу и поштењем који су потребни да бисте ушли дубоко у себе и видели себе у истини, или мобилишете деструктивне силе у себи и стога постајете компатибилни са другим утицајима бирајући линију мањег отпора, а не гледајући себе у истини? Ово је најважније питање. Али истина је, изјава коју сте дали, што се тиче тога.
ПИТАЊЕ: Да ли је тачно да смо ми обданиште планета и да су све оне високо еволуиране?
ОДГОВОР: Да и не. Има много, много, много оних који су више, али има и неколико, можда мање, који су мање развијени. Рекао бих да је и то истина.
ПИТАЊЕ: Да ли ово треба схватити буквално?
ОДГОВОР: Зашто да.
ПИТАЊЕ: Да. Стварно?
ОДГОВОР: Да. Јер како ви живите овде, тако живе и многи други негде другде у различитим стањима свести, и стога материја има различита стања густине. Ако је стање свести много више – или чак мало више, или ниже – то се не може приметити чулима која су компатибилна или која су производ овог стања материје и свести.
Материја је увек одређена стањем свести – степеном густине материје. Духовна материја у својој веома брзој и финој вибрацији се кондензује како свест постаје мање развијена, а то је скала, спектар. Је ли то јасно?
ПИТАЊЕ: Па. [Много смеха]
ОДГОВОР: Па шта ти није јасно?
ПИТАЊЕ: Мислим да је почело након што сам завршио питање.
ОДГОВОР: Можете ли вербализирати своје питање или своју збуњеност?
ПИТАЊЕ: Да. Видим било какву концепцију овог света, коју бих схватио као неку врсту ограничавајуће ствари – осећам да то не би било од помоћи. Знате да има људи који ово постојање сматрају, како је неко рекао, одмориштем за морално несавршене на путу негде другде. Тако да сам се питао да ли су те ствари заправо буквално мишљене или су мишљене на симболичан начин.
ОДГОВОР: Па, не, заправо није симболично, али се у исто време слажем са вама када кажете да превише размишљања о овим питањима других бића није од помоћи. Зато што је изузетно тешко, ако не и немогуће, то исправно пренети људској перцепцији. Језик је, наравно, одраз стања перцепције садашњег човека, па се стога, када се преточи у речи, одмах фалсификује.
Звучи тада врло примитивно и врло детињасто, а фалсификује се самим начином на који може да изађе када се преточи у речи. Али не постоји други начин да се то изрази речима. Стога се слажем и приметићете да није превише важно или корисно улазити у ове ствари, јер то у најбољем случају може бити интелектуално олакшање за људе, што никада није довољно.
Али понекад то може бити подстицај за тражење унутра. Затим долази унутрашње искуство и онда искуство сила унутар себе чини све ово истинитим, а ипак се тада чини другачије. Онда је то потпуно другачије искуство. И то је оно што ја наглашавам.
Дакле, донекле сте у праву да ово задржавање на њему није од помоћи. Али понекад, неким људима то може у овом тренутку дати одређени подстицај да виде живот мало другачије.
