151 ПИТАЊЕ: Шта је разлог и ко сноси одговорност за неспособност већине човечанства да сагледа космичку силу? Да ли већина људи није свесна космичке силе због недостатка развоја?
ОДГОВОР: Да, то је недостатак развоја, недостатак свести. Ко сад сноси одговорност? Сваки појединац, себе. Истина – са којом се толико тешко суочити за толико људи – је да нико никада није одговоран ни за кога другог. Ово може изгледати несхватљиво с обзиром на одређене историјске догађаје, или с обзиром на површна разматрања када се суди према изгледу и поседовању фрагментарних истина. Али у последњој и најдубљој анализи, сваки појединачни ентитет је одговоран за себе.
Шта год да се деси током живота пружа прилику за откривање и проширење свести. Такође је сасвим тачно да дете у најнижем разреду школе не може да разуме оно што разуме одрасла особа. Дакле, није грех када човек није у стању да опажа. Другачије је када неко има капацитет, а не жели то – када би се човек могао разоткрити и проширити, али то намерно кочи беспотребном деструктивношћу и тврдоглавошћу.
Данас је човечанство у целини управо тамо где мора да буде, где не може а да не буде, јер је збир свих појединаца – прошлих и садашњих – који настањују ову Земљу. Сваки појединац има прилику да сваку живу секунду живота учини поводом за ширење и раст. Свако ко озбиљно иде овим путем може то потврдити.
Све што вам се деси можете учинити најбољом одскочном даском, најбољим материјалом за даљи раст, или можете дозволити да то негативно утиче на вас. Ово се не односи само на несрећне инциденте, већ и на повољне догађаје. Често успоравају раст колико и животне трауме. Повољни догађаји могу подстаћи лењост, стагнацију и илузије.
Оно што мислите о било чему што се дешава одређује да ли ће помоћи или ометати ширење перцепције. Људи имају тенденцију да посматрају спољашње услове као одлучујуће факторе у свом животу, а не своје ставове. Увек су нечији ставови ти који одређују шта је стварно важно.
Космичке силе могу постати доступне само кроз превазилажење спољашњих потешкоћа, које су директан одраз унутрашњих препрека. Једном када то видите и знате да сте одговорни, на путу сте ка остварењу свог правог ја – или да то исто кажем другачије – остварењу универзалних моћи.
ПИТАЊЕ: Као лекар, питам да ли постоји било који начин да се космичка сила на неки начин примени директно на људска бића физичким средствима, физичким уређајима – не нужно да реши цео проблем, већ да помогне у ублажавању патње и правац. На пример, акумулатор Вилхелма Рајха и неки други уређаји, како објашњавају Кејси и други људи који раде са овим – да ли су они заиста покушаји у том правцу?
ОДГОВОР: Да, јесу. Ово – и многи, многи други, у многим деловима Земље, који нису јавно познати – су начини да се животна сила каналише тако да она тече у људима где би требало и где би могла да није дошло до неравнотеже у систему. Могуће је учинити животну снагу доступнијом физичком систему преко спољашњих уређаја, отварајући тако могућност унутрашњег продора космичких сила у ментално и емоционално подручје.
Међутим, мора се схватити да без обзира колико се тога може учинити доступним путем физичких уређаја, суштина животне силе је ментална или духовна моћ. Његова доступност зависи од менталних или духовних ставова. Ефекат физичких уређаја мора после неког времена да нестане ако менталитет не постане компатибилан са природом ове космичке моћи. Може се користити физички и привремено, до одређеног степена, али тај правац има ограничење.
Најбољи начин да се користи физички приступ је да се помогне личности да се преоријентише, што може многима дати потребну издржљивост која им иначе недостаје. Промена личности не чини људе да изгубе своју јединственост, већ их чини јединственијима елиминишући дисторзије, неравнотежу, деструктивност.
Личност мора постати компатибилна са овом моћи како се више не би ослањала на уређаје споља, већ да би имала сталан приступ неисцрпном извору ове моћи дубоко у сопственом бићу. Све док људи који раде споља то разумеју, све је у реду, јер онда неће бити разочарани када ефекат не потраје.
