КА169 ПИТАЊЕ: Постоје неки астролози који у вези са хороскопом упућују на карму и реинкарнацију и претходне животе. Овакве ствари ме чине бесним – углавном зато што не разумем о чему говоре – али и зато што сам веома сумњичав према томе. Мислим да је то глупост. Не знам ни колика би то била вредност. Можете ли дати неки коментар на ово?
ОДГОВОР: Да. рећи ћу ово. Карма и реинкарнација су животне чињенице, али ипак сте у праву када кажете да је начин на који ово често користе астролози, као и видовњаци или медијуми или било шта друго, бескористан и служи, у најбољем случају, да збуни људе и натера их да побегну проблем који они могу да реше.
Све док нешто остаје интелектуална теорија, бескорисно је. Било би много боље рећи, као што ви радите – а не бих се могао више сложити са вама – „Ово је проблем како ја то видим.“ И ви имате у својој моћи сопствене капацитете да растете и развијате се и гледате у себе како бисте превазишли овај проблем, док се у теорији карме и реинкарнације подразумева да морате да прихватите непроменљиву судбину.
Људи, иако говоре на глас о овом „да, заиста, можете то променити“, они ипак емотивно користе ово као период који су одредили. „Ово је моја карма; овде морам да останем.” И то је веома погрешно и за жаљење.
Међутим, рећи ћу ово. Када човек зађе довољно дубоко у своје вечно право ја, јер почне да превазилази своје проблеме и успостави неку врсту канала, повремено ће – ако то има смисла за конкретан пут човека – имати унутрашње искуство таквог претходног постојања.
И то искуство неће бити теорија већ веома дубока унутрашња стварност. Ако је дубоко и истинито, неће о томе ни да прича. Он ће то поделити са врло мало људи, само са онима који су можда слично отворени – али свакако не олако.
Јер када неко дође до таквог унутрашњег искуства, оно је истинито и зна се да је истинито. Али то се не може пренети речима, као што се сва стварна животна искуства не могу пренети речима. Када се такво искуство спонтано одвија, оно испуњава дубоку сврху.
Али сва права духовна искуства, она не смеју да се траже намерно. Онај ко оде код видовњака и чује: „Да, живео си овде и овде и тако и тако је било“, тражи то олако и јефтино и намерно, и на тај начин, то је потпуни неспоразум и потпуно недостаје чамац.
Тако нешто долази непозвано – ако уопште дође. За већину људских бића, можда никада неће доћи – и не мора доћи јер за њих то није неопходно. Они иду својим путем, одвијају се без таквог знања. Али ако и када се такво сазнање развије, оно има дубок значај и доводи до веома дубоке промене у личности.
Такво знање у одређеном тренутку постаје неопходно и онда мора доћи изнутра. Или чак и ако се даје, има унутрашњи одјек. И то је једини начин на који има смисла – не тражити га, не правити поенту. Узмите здраво за готово да постоји, и доћи ће ако и када то буде, у животу особе, органско искуство.
