148 ПИТАЊЕ: Чини ми се да када радим нешто што не волим, а што има за циљ да изазовем бес или кривицу или љубомору, имам неког другог кога сматрам одговорним што сам такав какав јесам. Да ли је ово валидно запажање и шта треба да урадим поводом тога?
ОДГОВОР: Чак и ако је део кривице на прагу друге особе делимично оправдан – а то је обично случај са здравим људским бићима – мора да постоји нешто у вама што игноришете и што вам смета, јер иначе не би могло бити проблема или дисхармонично осећање у вама. Било би релативно лако прихватити недостатке или пропусте друге особе.
Иначе не бисте били укључени у ситуације које морају негативно утицати на себе. Само постојање оваквих поремећаја указује на непознате елементе који се морају утврдити да би се елиминисала деструктивна осећања. Отуда је овај бес у суштини усмерен против себе.
Можда сте љути јер сте љути и не можете да прихватите ову емоцију у себи. Можете се наљутити јер оно што вас љути код друге особе може постојати у мало другачијем облику у вама самима и то не можете прихватити. Укратко, мора се поставити питање: „Шта је то у мени што је изазвало ову ситуацију? Како сам ја копродуцент ове ситуације? На који начин ја томе доприносим?"
Опет, дуалистички концепт живота вас омета и збуњује. Ако неко покуша да реши такав проблем у ставу проналажења кривице или једне или друге особе, решење не постоји. Ниједна од ове две алтернативе није задовољавајућа, јер мора бити или неисправна или заснована на површној процени.
Право просветљење може доћи само када се несвесна интеракција нечијег унутрашњег проблема која утиче на унутрашњи проблем друге особе посматра као зачарани кругови у интеракцији. Када заиста схватите да ситуација мора бити копродукција, онда можете почети да правите озбиљан напредак у правом смеру.
Друга ствар је да често не можете пронаћи одговор јер тражите узрок на ограничен или морализирајући начин. Начин на који можете допринети ситуацији може бити потпуно другачији од онога због чега се осећате дефанзивно. На пример, можете покушати да се ослободите кривице јер осећате лоше у себи.
Заправо, ваш допринос можда уопште није ништа лош или подо. Можда је пре да потцењујете своје вредности, своја права, целу своју личност. Можда сте слаби, покорни, недовољно асертивни и тако подстичете негативну ситуацију на сасвим другачији начин од оне од које се у себи магловито браните.
Таква слабост је увек резултат неког поремећаја психе на дубоком нивоу и не може а да не ствара негативност и деструктивност. Начин да се елиминише слабост није одстрањивањем деструктивних осећања. Ово не може успети. На овим проблемима се мора радити на веома дубоком нивоу.
Често се слабост меша са добротом, а снага са немилосрдношћу или себичношћу. Када сте ухваћени у ове конфузије, не налазите начин да решите проблем и нађете јасну истину.
Стога предлажем следећу медитацију која сеже дубоко у себе: „Желим да видим где сам можда прекршио неки духовни закон, где грешим у уобичајеном смислу те речи, али бих такође желео да знам где сам слаба и збуњена и самим тим тамо где се појављују негативне емоције. Где је то да ја можда нисам свестан својих правих вредности, па се због те несвесности борим на погрешан начин? Желео бих да видим ове елементе и да их исправим. Желим да видим све стране.”
Различите стране обично комуницирају; нису неповезани елементи. Недостатак самопотврђивања на једном нивоу може изазвати љуту претерану тврдњу на површини. Када се медитација усмери у такве канале, може доћи до нове визије – визије која је до сада била блокирана.
КА193 ПИТАЊЕ: На известан начин верујем у ову универзалну интелигенцију, али на дубљем нивоу, плашим је се или је нећу користити. Имам огроман отпор. {Да, тако је} И упркос чињеници да ми је то успело – мислим, знам да је то реалност, није страно – и даље се опирем томе. Како могу да ступим у контакт са тим?
ОДГОВОР: Овде је кључно да пре него што заиста пожелите да ступите у контакт са тим, морате заиста да се пожелите суочити са својом мржњом и бесом. Ово није ново. Знам то јер сте о томе разговарали – знате. И ваш Помоћник јесте, и то сам вам раније рекао у одговорима. Ту лежи ваш отпор и то је оно са чим се заиста морате суочити – да бисте се суочили са тим.
Не желите да одустанете од мржње и радије бисте остали при њеном индиректном изражавању где можете кривити и правити случајеве. Ваш принцип задовољства је закачен на ово. Готово као да ваше унутрашње биће – не мислим на право ја, сада на божанско ја, већ на вашу унутрашњу личност – верује да ако одустанете од тога, онда немате више задовољства. И ту добијате своје олакшање, ослобађање и задовољство.
Ово морате јасно да видите и поново и поново и поново признате: „Желим да мрзим и да не будем отворен и јасан у вези са својом мржњом, и радије градим случај и оптужујем – то је оно што ми чини задовољство и не желим да дам ово горе.” Ако то довољно често признајете и испољавате овај ирационални ниво, мало по мало можете доћи до следећег корака, а то је велика посвећеност жељи да прво одустанете од овога.
Али ако бисте то сада покушали, отпор би био превелик, јер прво признање мора бити јасније. Још увек помало избегавате ово признање. „Да“, рећи ћете, „знам да мора да постоји бес у мени и тако даље.“ Али онда то пустите и не видите заправо значај овога.
То је више од обичне љутње. То је више, чак, него само бес. То није јасан бес, за који ви преузимате одговорност. Оно на шта сте навучени је да останете у окривљавању и оптуживању и изградњи случајева. Зато сте отпорни да користите божанско сопство, јер је то несклад који се међусобно искључује.
Ако признате мржњу, то није ексклузивно. Можете у потпуности утврдити своју мржњу и своју деструктивност ако је то једноставно и још увек можете бити потпуно способни да доживите, признате, захтевате манифестацију божанског сопства – јер је то искрено и директно. Али када то сакријете окривљавањем и оптуживањем, ви сте отуђени; ви сте у стању које се међусобно искључује за испољавање божанског сопства. Та разлика мора постати врло јасна.
Видите, када признате своју директну мржњу и инат, на пример, ви сте у истини и стога сте ближи својој божанској природи. Али када то морате сакрити стављајући то на друге, нисте у истини. И стога сте много даље удаљени од божанског центра него када га заиста мрзите и знате – мислим без глуме, али то знате. Да ли знате на шта мислим?
ПИТАЊЕ: Да, када кажете да знате, пре свега да будете свесни тога искрено, а друго да то решите у недеструктивној ситуацији. Изразите то на тај начин.
ОДГОВОР: Да, тако је. Морате у потпуности да видите како је его навучен на ову игру, и да је ово још један аспект ега који вам онемогућава да дођете до свог вечног бића. Јер све што је страно вечном божанском бићу мора да створи зид између его свести и божанског вечног бића. Може се манифестовати као свесни отпор да се ступи у контакт са њим, или се може манифестовати као неспособност да се чак верује у то или осети или осети. Остаће, у најбољем случају, теорија која значи врло мало. Ако то можете учинити, блокови ће бити уклоњени.
