КА162 ПИТАЊЕ: Почео сам да видим да ово дете у мени поставља многе захтеве – међу њима и признање моје супериорности. Ово ми задаје много бола у мом послу, и уопште у мом Патхворк-у. Питам се да ли бисте могли да коментаришете ово.
ОДГОВОР: Бол овог захтева може се истински повући само када схватите да испод њега постоји дубљи бол, и да је дубљи бол ваше уверење у своју безвредност и своју инфериорност. Где год не искажете ову претпостављену чињеницу своје инфериорности, само уверавате – стављате вуну на очи других људи. Цео ваш унутрашњи циљ је погрешан.
Инфериорност схватате као такву чињеницу да се не може ни доводити у питање јер је то превише болна чињеница – мислите да је чињеница – и сходно томе, цео ваш циљ је усмерен ка „како да то најбоље прикријем и да поверујем у супротно?"
Осим ако се не суочите са овим претпостављеним ништавилом за које верујете да јесте, не можете да се носите са нивоом о коме сте управо говорили, јер сте само горљивом дисциплином могли да покушате да не постављате ове захтеве за супериорност.
Таква дисциплина је заправо само грч. То не значи слободно, истинско биће, где ваше унутрашње биће може да дише и буде слободно. До тога можете доћи само када доведете у питање претпоставку – питајте се да ли је тачна.
Морате прво да видите да дубоко у себи – и како видите ово свуда около – верујете да нисте ништа. То се мора довести у питање. Док га испитујете, видећете да је то грешка. Али ако то не доведете у питање, никада се не можете убедити да је то грешка.
Покушавате да убедите себе да је то грешка тако што ћете ово уверење држати у тајности и надметати лажни ниво претпостављене супериорности. На тај начин не можете себе искрено убедити у своју вредност, па стога не можете бити емоционално пријатни са собом и другима.
