15 ПИТАЊЕ: Медијум је хтео да постави питање: осим биолошких разлога и грађанског права, који су духовни закони у вези са браком између браће и сестара?
ОДГОВОР: Када се људи инкарнирају у истој породици или у истом окружењу, увек постоје кармички разлози – разлози везани за испуњење неког задатка. Сада се браћа и сестре често инкарнирају јер се љубави треба учити између ових душа, али само на одређени начин.
У другим случајевима, људи би требало да се нађу као мужеви и жене, јер када страст или секс играју улогу, постаје могуће научити да воле тамо где је раније постојала мржња. Лакше је овако.
Између браће и сестара, овај елемент је уклоњен, јер у овој фази њиховог кармичког односа може бити да се љубав треба научити без помоћи ероса. Управо то може бити њихов задатак. Због тога је, са духовне тачке гледишта, забрањен брак између душа које су оваплоћене као браћа и сестре.
62 ПИТАЊЕ: Можете ли детаљније да објасните шта се тачно подразумева под синдикатом? Шта то подразумева?
ОДГОВОР: О концепту синдиката може се говорити на два нивоа, што се нашег предмета тиче. Не говорим сада о сједињењу са Богом. У највишем смислу, сједињење је стапање и стапање два бића која су била подељена. То се дешава када два бића поново постану један ентитет. Заједница на овој земаљској сфери између мушкарца и жене тежи истом циљу и покушава да га постигне у извесној мери изнутра. У ретким тренуцима то се може догодити. Али сви слојеви незнања и страха ускоро поново подижу раздвојни зид.
Циљ развоја, као таквог, јесте да уништи ове зидове који раздвајају, било да стоје између људи и Бога, између човечанства и духовне истине и стварности, између људи или између мушкарца и жене. Љубав је једини кључ за уклањање овог зида. Са љубављу, разумевање је отворено. А са разумевањем се може постићи јединство или јединство. Али љубав се не може присилити.
Љубав се може стећи само уклањањем свих блокада и грешака у људској души. Его-важност и преокупација су директно супротстављени љубави. Али пре него што се мали его може уклонити, мора се препознати у свим његовим аспектима; мора се дозволити да изађе на површину. Тада, и само тада, може да еволуира права личност којој више није потребно оно што је малом егу изгледало потребно. Тада се љубав заиста може развити и довести до јединства.
Ово важи за све људске односе. У браку љубав између двоје људи олакшава постизање заједнице него у другим везама, као што је пријатељство на пример. Лакше је јер се храни еросом и сексуалним импулсом. Без ових елемената раздвајање је теже превазићи. Трења се не могу тако лако изгладити као када је ерос присутан као мост ка љубави [Предавање #44 Љубав, Ерос и секс].
С друге стране, лежернија веза има мање шансе да изазове трвења, па је у том смислу лакше одржава. Могли бисмо да сумирамо тако што бисмо рекли да би брак био практично неизводљив за људску расу да није имао помоћ ероса и сексуалног нагона. Одржавање ових према партнеру је стога сам по себи циљ у браку. Најједноставније речено, синдикат је проналажење другог на што више нивоа.
Постоји много више од тога да разумете другог, да будете у складу са њим или њом. То је мешавина физичке, менталне, емоционалне и духовне природе двоје људи. То се може учинити ако обоје имају вољу и разумевање.
Оно што важи за све људске односе сигурно још више важи у браку. Свако трвење и неспоразум, ма колико једна особа била флагрантно погрешна, показатељ је нечега искривљеног или незнања у себи. У идеалном браку, то би се увек имало у виду и оба партнера би трагала за тим елементом у себи. Тада би открили да је онај други реаговао, можда с времена на време претерано жустро, на овај један мали део који је, да тако кажем, замагљен.
Дисхармонични део у једном аутоматски реагује на дисхармоничан део у другом. Два дисхармонична дела нису увек једнаке снаге, али то није битно. Ако би се могао пронаћи овај кључ за брак, могло би се постићи право подешавање. Угађање би даље саморазвијало, а истовремено би обезбедило више тастера за усклађивање једно са другим. На овај начин се успешно покушава истинско сједињење.
102 ПИТАЊЕ: Ако се мушкарац ожени а да није заиста дубоко заљубљен у жену – прво, да ли је то погрешно? Друго: да ли је могуће да би уз одговарајуће вођство овај брак могао да испадне добро? Да ли је могуће да се онда заљубе, да то прерасте у праву љубавну везу, иако је започета прилично хладно?
ОДГОВОР: Веома је тешко да вам одговорим тачно или не. Зависи од толико околности. Зависи од мотивације, од врсте осећања која имате и од воље и труда који се улаже у везу.
Али, генерално, могу рећи да ако је мотивација искрена и ако постоје осећања наклоности, поштовања, симпатије према другом људском бићу, заједно са одређеним заједничким основним интересима, ово би се заиста могло испоставити као бољи брак од брака заснованог на само на страсти. У последњем, стварне вредности се могу превидети. Ипак, не мислим да ако су двоје људи заљубљени, нужно занемарују праве вредности. Можда су се заљубили само због њих.
То што кажете свакако није правило, али је могуће под одређеним околностима ако се сагледају праве вредности. Међутим, у таквом случају треба пажљиво испитати мотивацију код обе особе. Ово се не може брзо и лако урадити, јер дубоки и скривени фактори могу играти улогу. Чак и искривљени и нездрави мотиви, када се коначно изнесу на видело, можда неће имати штетан ефекат. Али они ће бити изузетно штетни ако их неко није свестан или не жели да се носи са њима.
КА133 ПИТАЊЕ: Шта је брак и да ли је неопходан?
ОДГОВОР: Прво ћу одговорити шта је брак. Брак је најинтензивнија веза која постоји. Или рецимо, могло би бити. Могло би бити зато што – иу поређењу са другим везама, чак и најинтимнијих пријатеља – постоји могућност да се скину маске.
А то је лек за душу која вене када је, како верује, принуђена да се стално крије иза стражара. Дакле, такав интензиван однос омогућава скидање претварања, маски, чувара.
Број два, брак омогућава израстање из нечијих проблема. Односно, ако брак треба да функционише, маска мора да се скине, да се елиминише одбрана и да се заиста мора срести са другом особом каква јесте. У том процесу, открива се где се налазе проблематична подручја у сопственој души и како та проблематична подручја утичу на партнера и обрнуто.
Ако дође до сусрета, отвореног састанка, ово двоје људи, онда се одвија процес раста и смисао брака и значај брака под овим околностима је да се одрастање не одвија на болан начин.
Скидање маски није болан процес, али пружа највеће блаженство. То је духовно испуњење које људи обично очекују у далеком ширем окружењу. То је блаженство онога што људи могу чак назвати и мистичним искуством. Али ово може бити само када је брак управо оно што ја овде кажем. А ово је, наравно, као што сви знате, веома ретко случај.
Чешће него не, брак постаје навика у којој људи живе раме уз раме са својим маскама, са својом одбраном и чуварима – са својим псеудорешењима – покушавајући да се инфилтрирају у саму брачну везу, и стога не схватајући њихову отуђеност једно од другог, застој у вези – физички, сексуално, емоционално и духовно, чак често и ментално. На тај начин се или наставља незадовољавајући брак или га прекида.
У неким случајевима, једно решење је боље од другог; у другим случајевима, обрнуто. Али опет шта се тада ради, не може се генерализовати. Сваки случај је другачији. Решење није у једној алтернативи – рецимо алтернативи наставка плитког односа да би било боље од његовог прекида или обрнуто.
Решење би се могло наћи само у томе зашто постоји толико много маски – толико претварања – које омогућавају партнеру да буде толико несвестан онога што га раздваја на свим овим нивоима. Ово је смисао брака. Смисао је тако леп, јер раст и растварање проблема заправо могу постојати на најблаженији начин, за којим свесно или несвесно жуди свака људска душа.
Људска душа жуди за експанзијом. Она жуди за стањем бића без претварања, без уплашених, забринутих стражара. Жуди за упознавањем другог у стварности. Жуди за блаженством које је резултат свега тога. И ова чежња може бити испуњена у таквом односу. То је смисао.
Е сад, да ли је то потребно или не, опет се не може генерализовати. Био бих веома опрезан да кажем да је то неопходно свима. И ја бих био подједнако опрезан да кажем за неке људе да то можда није потребно, јер су обе изјаве погрешне.
Мислим да би најбољи приступ овом питању био да се схвати да је то могућност; ово је потенцијал; ово је могућ начин за свакога, ако се у овом тренутку осећа спремним и вољним да иде овим путем. Ако неко каже: „Да, ово је мој пут, а биће и мој начин, али можда још не сасвим; можда морам да прођем кроз друге фазе у овој фази“, то зависи од сваког случаја.
Да ли то одговара на ваше питање?
ПИТАЊЕ: Да, јесте.
ОДГОВОР: Да ли из онога што сам рекао постоји још неко питање које бисте сада желели да поставите?
ПИТАЊЕ: Ако се ово могуће испуњење не сматра вероватним између двоје људи који живе заједно, онда очигледно не би требало да буду заједно.
ОДГОВОР: Да.
ПИТАЊЕ: Онда брак не би био потребан.
ОДГОВОР: Па, реч „неопходно” можда није права реч, али оно што бих желео да вам кажем је ово. Наравно, постоји таква могућност. Али за вас је изузетно важно да схватите да, ако донесете такву одлуку, ви је доносите и не чекате на санкционисање, јер у таквој одлуци нема духовног ништа ако сте свесрдни према њој.
Али ако имате своје сумње и желите да те сумње отклоните санкционисањем неког другог органа, такво санкционисање неће заиста отклонити ваше сумње. Другим речима, мој савет је да одговорите на своје сумње. Можда су ваше сумње неосноване. Можда би таква одлука била сасвим пожељна за све заинтересоване.
Па опет кажем, овде није у питању сама одлука. Ваша сумња у то може бити кључна тачка.
КА133 ПИТАЊЕ: Имам врло лично питање. То се тиче мог односа са пријатељем. Имамо веома добре односе и велико разумевање. Само моја осећања према овој особи су понекад као осећања према оцу, што сам одувек желео. Не знам да ли је ово добар осећај или не. Да ли ће ово бити добро за будућност у браку?
ОДГОВОР: Претпостављам да ме не питате да ли да се удате или не. {Не} У принципу ме питате да ли је веза оца која још није решена сметња у браку. {Да} Ако бисте, као што то чине многи, многи други људи, тога били свесни и веровали чак и да су та осећања савршена, исправна и добра, то би се, на дуге стазе, показало као препрека. Јер се не може бити удата за оца, а не може се заиста успешно бити жена ако је ћерка.
Али знајући ово и радећи на овом Путу, апсолутно је могуће успоставити успешан однос много пре него што се реши такав проблем, ако схвати да је то проблем. Ако се види на који начин би опасна подручја могла постојати у брачним односима, сигурно не треба чекати док се сви проблеми не реше. Тада брак никада не би постојао.
Управо на то сам мислио раније када сам одговарао на питање о браку – да људи могу расти заједно и, без обзира да ли се о томе говори или не, заиста буду отворени једни према другима, са ове тачке гледишта. Тада ће се заједничко одрастање показати као дивна ствар.
КА167 ПИТАЊЕ: Које унутрашње ресурсе поседујем који могу да пруже помоћ и осећај испуњености мојој жени и на којима можемо поново изградити здрав брак?
ОДГОВОР: Мој одговор би био на овај начин. На првом месту, апсолутно је неопходно да ти унутрашњи ресурси које можете мобилисати и довести до свог проблема морају пре свега бити усмерени на вас саме. Морате успоставити потпуно сопство како не бисте зависили ни на који начин, у облику или форми, ни од кога другог.
Ово не значи – а то сам рекао много пута и на много начина својим пријатељима – да треба да живите сами, да не треба да имате дубок и смислен однос. Али таква дубока и значајна веза може се остварити само као луксуз.
Другим речима, човек мора бити тако богат и тако јак и тако самосвојан и имати толико тога да да јер у себи стоји на својим ногама. Тада друга особа више није неопходна да би се одржала, да би дала снагу, да би дала самопоуздање, да би дала осећај адекватности. Друга особа је неопходна само да би се испунило врхунско задовољство давања и примања љубави и дељења сопственог раста и дељења своје најдубље душе.
Ова питања се могу врло лако збунити и могу се прикрити. Човечанству се дешава изнова и изнова и изнова да се потреба за одржавањем од стране друге особе – јер се осећа неадекватним – врло лако може прикрити, и може се веровати „па, ово је чиста љубав“.
Али изнутра, ваше најдубље ја никада није преварено. То зна. И најдубље ја сваког другог такође зна. Сва незрела људска бића која нису решила ове проблеме ослањају се на другу особу, захтевају од друге особе и то постаје терет који друга особа не може да преузме.
Увек у таквим случајевима, друга особа има једнаку потребу једнако незреле природе и њих двоје почињу да се сукобљавају. Дакле, лек мора да лежи у разматрању: „Шта могу да урадим да активирам ресурсе у себи тако да знам да сам адекватан, тако да ми не треба нико други да ми да тај осећај?“
Даље питање: „Шта могу да урадим да активирам унутрашње ресурсе у себи тако да могу да живим и да се носим са било којом ситуацијом, свим својим осећањима, и да растем из њих без обзира шта се дешава? Из тог разлога ми не треба нико други.”
Мислим да је у твом случају пријатељу ситуација повољна. Јер иако нисте били директно укључени у такав Патхворк, није тако далеко од ваше свести да приступате односу са ове тачке гледишта. И наравно, нисте једини.
Сви који се муче у животу имају сличну ситуацију. Онда је само питање за појединца да то види. Једном када видите себе у овој неравнотежи – где друга особа треба да испуни оно што мора да дође од вас самог – онда имате више од пола битке.
Тада ћете дубоко и са осећањем схватити да везе не могу стварно да функционишу када партнер мора да преузме ту улогу, а када ви заузврат морате да преузмете ту улогу за партнера.
Јер оно што се онда дешава у вези, ако се то заиста види, готово је апсурдна ситуација: свака особа улаже сву своју снагу у то да другу особу учини довољно снажном да одржи своју снагу.
Другим речима, свако од њих улаже све своје већ активиране и расположиве ресурсе како би натерао другу особу да се издржава. То, наравно, тада постаје неодржива ситуација која постепено убија искрена осећања и истинске могућности давања и примања на здрав, слободан начин стварног дељења.
Онда неко изађе и тражи другу везу, или је сломљен срца због било ког случаја. Други однос ће завршити у једнакој ситуацији, осим ако се ти проблеми не суоче и не реше.
Затим, када проблеми почну да се решавају, успоставиће се природна равнотежна структура да ће ти ресурси, већ расположиви ресурси, бити употребљени за тражење, опипање, раст, разумевање, активирање онога што је у себи. И тада постаје могућа права веза.
ПИТАЊЕ: Да ли је активирање ових унутрашњих ресурса увек праћено болом и патњом?
ОДГОВОР: Да, рекао бих да је истина. Бол и патња су чисто илузорне природе, али су ипак истините док неко ово доживљава. Бол и патња произилазе из чињенице да човек мора да прихвати своју несавршеност, која је често много више него што би неко желео да буде или би се претварао да јесте да би себе сматрао прихватљивим људским бићем.
То је једна врста бола. Друга врста бола је одрицање од средстава које је личност користила да контролише друге како би их натерала да одрже себе. Чини се да је то страшно болно и опасно. Пролазећи дакле кроз оне кораке где су несвесни и емоционални рефлекси још увек усмерени у овој илузији, та битка је привремено болна.
Али рекао бих да Пут није потпуно болан. Болно је само када се неко суочи са овим проблемима. Једном када се прикупи храброст и пробије се кроз специфичну фазу у коју је укључен, олакшање је онолико колико је било савладавање, све док се не мора ухватити у коштац са следећом препреком.
Не можете очекивати да ћете избећи бол на било којој врсти пута. С друге стране, желео бих да кажем и ово. Такође је илузија веровати да је овај бол који Патхворк доноси само резултат Патхворк-а.
То је бол која је неизбежна и много гора када се човек не бави никаквим начином самоконфронтације. Свеједно би дошло – и можда оштрије, и у исто време више развучено, и са мање разумевања.
КА254 ПИТАЊЕ: Последњих неколико година радила сам на питању мог брака и недостатка праве узајамности овде. Током овог времена, постепено сам прешао са окривљавања супруге за потешкоће на које наилазимо на позицију прихватања одговорности за стварање напетости и надметања међу нама. Сада сам стигла до места где схватам да ускраћујем прави израз своје љубави, да не дајем слаткоћу и топлину коју дајем својој деци свом другом. Овај недостатак љубави ми узрокује бол и неку праву кривицу.
Истовремено, у последње време се сусрећем са још једним важним питањем, а то је моја неспособност да се истинито носим са стварним или симболичким ауторитетом, посебно мушком фигуром. Осећам да постоји дубока веза између ова два проблема, да оба имају неке везе са квалитетом дубоког задржавања у мени и да је важно да се у овом тренутку позабавим њима. Потребна ми је помоћ и смернице и ценио бих све што ми можете рећи.
ОДГОВОР: Да, веза је ваш страх да изразите своје стварне потребе. Истина је и да сте на несвесном нивоу желели да ваша партнерка буде родитељска фигура, тако што је требало да вам пружи све оно што се нисте усуђивали да верујете да можете да обезбедите за себе. На пример, ваша мушкост, ваша сигурност, ваша вредност.
Штавише, она је такође требало да буде свемоћна у смислу познавања ваших најтајнијих потреба и жеља, чак и оних којих сами нисте били свесни. Дакле, нисте морали да се мучите са радом комуницирања, покушаја да се разумете, са ризиком да не будете схваћени или да не добијете оно што желите после све борбе да то буде јасно.
Овај детињасти став ју је аутоматски довео у позицију ауторитета. Ако особи дате толику моћ, она или она природно постају сјајни. Можда нисте свесно размишљали о томе у тим терминима, али то је оно на шта се то радило.
Поред тога, ви сте за њу представљали сличну фигуру, опет без свести ни на једном свом делу. Дакле, можете замислити запетљаност, негативна осећања, компликоване комбинације које су створиле чвор који треба распетљати ако ће овај однос функционисати. Страшно сте се развили у последњих неколико месеци и заиста сте изнад стања које сам описао.
Сада сте способни да себи дате вредност и сигурност. Такође сте способни да преузмете задатак да научите како да комуницирате, да преузмете ризик да не будете схваћени, да се борите да будете схваћени и, коначно, да ризикујете да не добијете оно што желите и одатле даље. Да будемо конкретни, морате знати и осетити своју потребу за потпуним духовним односом, у којем се ваше душе сусрећу и ваши путеви деле, у којима обоје расту. Јер нераст ствара стагнацију у сваком погледу.
Ваша акутна свест о овој потреби мора прво да се култивише у себи. Једном када оштро осетите ову чежњу, можете да је изразите, без насилне струје, без скривеног плана, једноставно као израз онога ко сте сада и шта ваше више ја сада захтева за ваш живот. Ако можете да се разумете на тај начин, то може утицати на вашег брачног друга на веома, веома нов начин, тако да ваши животи заиста могу да се деле. Ако се то не догоди, Бог ће вам дати упутство да испуните себе и свој задатак због којег сте дошли.
