66 ПИТАЊЕ: Прочитао сам књигу под називом Космичка свест. У њему се каже: „Губитак осећаја греха је једна од најупечатљивијих карактеристика стања космичке свести. Шта ово значи?
ОДГОВОР: Ваш свет на Земљи, као што сви знате из предавања и учења које сте примили, је свет нестварности. Можете то назвати привременом реалношћу. Ствари које доживљавате, закључке које правите површинском логиком интелекта која игнорише духовну и апсолутну истину, су погрешне.
Они имају ограничену вредност и истину, попут погрешних закључака душе које је дете донело, а који се тачно односе на одређену ситуацију. Нису без своје необичне логике, колико год ограничене. Ипак, ови закључци су погрешни и нереални ако се примене као општа истина живота.
Исти однос постоји између закључака и дедукција које интелект правилно формира, у примени на привремене околности одређених услова у овом животу на земаљском плану, и духовних закона апсолутне стварности где су те исте дедукције и закључци погрешни.
Као што сви знате, грех није ништа друго до незнање. То је изобличење. Нико није зао или лош или злонамеран јер ужива у њему самом. Човек може бити све то јер погрешно мисли да му то служи као заштита. Што више себе анализирате и разумете, то ћете више утврдити да је то истина у вашем случају, па то мора да важи и за друге.
Дакле, када се људи понашају негативно, више се нећете осећати уплашено или лично укључено. То вам више неће правити тешкоће. Ово можда звучи немогуће, али је истина. Када је особа подигла своју свест и уочила наговештаје апсолутне истине, тада схвата да не постоји нешто попут зла, зла, греха, злобе. Све ово преовладава само док живите у овој Земљиној сфери, са ограниченим изгледом узрокованим вашим сопственим изобличењима.
Једном када се издигнете изнад овог стања грешке, видећете да сво зло на овом плану није ништа друго до одбрамбено оружје, или боље речено псеудо-одбрамбено оружје, јер у стварности има сасвим супротан ефекат. Једном када схватите мотив зла и греха, више га се не бојите, више се не осећате лично улогом, па стога губите осећај његове стварности. Сви сте на путу да искусите ову истину, барем до неке мере.
Када пронађете и разрешите сопствене погрешне закључке, ништа вас више неће спречити да волите и да будете слободни. Затим уклоните део у себи који је био у тами, који је био себичан и невољен због погрешних закључака. Тамо где сте пронашли и уклонили грешку, имате прави концепт стварности, можете волети без страха и зато живите без греха, ако желите да користите овај израз.
Зло и грех су производи илузорног света који постоји само док живите у илузији, али они немају апсолутну реалност. У тренутку када подигнете своју свест, ослобођени сте илузије; више нема никакву реалност. Чак и када видите грешку у другима, са овом подигнутом свешћу видећете кроз њу, разумећете њен значај, њено порекло, и тако ћете схватити њен веома привремени ефекат. У ствари, грешка, или грех, уопште нема утицаја на стварност; погађа само оне који још живе у нестварности, док живе у њој.
96 ПИТАЊЕ: Зашто сва духовна учења у прошлим временима говоре о греху уместо о болести или неурози?
ОДГОВОР: Па, пријатељи моји, јер нема никакве разлике. То је исто. Само се осврните на историју и видећете како су људи презирали болесног колико и грешника. Болесни људи су били изопштени. То се тек недавно променило. Тек од када је дошло до ове промене постало је важно не наглашавати толико грех и зло како би се обесхрабрили презир и ароганција.
Све до недавно, луди људи су сматрани исто што и криминалци. И можда ће проћи неко време пре него што људи престану да гледају са висине на друге јер су узнемирени, болесни, неуротични, духовно мање развијени. Дакле, ово је питање општег развоја човечанства и његовог погледа, а не питање семантике.
Питање је осуђивања и презирања других, а не разумевања, љубави и помагања. Иако су болест и грех исто, особа са ограниченом перцепцијом ће гледати с висине на обе, док ће особа са већим капацитетом перцепције разумети и помоћи и неће се осећати супериорно.
Грех и болест су исто, али важно је како реагујете на њих, а не коју реч користите. Без обзира коју реч користите, она ће бити искривљена ако је ваша унутрашња перцепција ограничена. А када ваша унутрашња перцепција достигне свој највећи потенцијал, у складу са вашим властитим капацитетом, тада реч неће бити злоупотребљена. Тачније, без обзира на то коју реч користите, осећај ће бити у реду.
