КА136 ПИТАЊЕ: Много је истраживања урађено у области хемије тела и очувања тела у последњих неколико година. И прочитао сам неке чланке који су ме заиста навели да доста размишљам о духовном значају одређених открића. Приближавају се тачки у којој ће наука моћи да контролише хемију тела на такав начин да могу да производе људе у облику раствора. Другим речима, дошли су до тачке где, не само да ће бити могуће створити живот као што смо већ урадили, као, рецимо, стварање ембриона које смо одржавали у животу чак педесет девет дана , али да то ураде чак и без прибегавања било каквом сексуалном стимулансу, што су већ урадили у биљном облику. Оно што желим да знам је ово.
Шта се дешава, на пример, са формирањем душе у случају масовно произведене људске врсте, где би сви били потпуно исти, у којој би мисли и знање могли бити усађени кроз телесни процес уместо кроз ментални процес. Да ли тамо постоји стварна укљученост душе?
ОДГОВОР: Па, дозволите ми да то кажем овако. Живот не може постојати ако иза њега нема свести. Назовите то душом или духом, назовите то свешћу, назовите умом, нема разлике. Али свест, духовно биће, мора стајати иза тог тела, или, можда тачније речено, тело је производ тог одређеног ума.
Сада је могуће да се научно могу постићи одређени услови који на неки начин дуплирају услове који у тај телесни систем доводе или привлаче животни организам. Али то не значи да је тако настало створење безумно, без духа, без свести.
То је као да можете узети било коју групу већ постојећих, нормално биолошки рођених људи и условити их довољно дуго, испрати им мозак довољно дуго, да би се могли отуђити толико далеко од свог унутрашњег осећаја бића да би у великој мери могли постати аутомати.
Без обзира да ли се то може или хоће или би се могло урадити или не, ако се икада дођу до таквих сазнања да на неоргански начин овај организам привлачи људски живот, то не мора бити ни мање ни више него било који други облик Људски живот. Другим речима, замисливо је да наука ствара услове због којих привлачи одређене духове, али они, ти духови, би тада могли добити прилику да се ослободе, баш као и било који други дух.
Или би могли бити испрани и аутоматизовани исто као и било који други. Питање није у томе да ентитет који је на тај начин позван на постојање мање је вероватно да ће имати дух. То не би могло бити, јер ниједан стварни живот не би могао постојати без свести иза њега. Тамо где постоји свест, увек је дато ослобођење индивидуалности. Небитно је да ли ће ови људи то учинити или би то урадили у таквом случају. Да ли је то одговор на ваше питање?
ПИТАЊЕ: Дакле, када се живот не производи на људски начин, већ се производи на научни начин, где су састојци животног организма апсолутно идентични, да ли постоји различита душа за свако од ових бића?
ОДГОВОР: Наравно. Баш као идентични близанци. Они могу бити веома слични у многим аспектима, а ипак су то два ентитета, без обзира колико сличности имају. Али то су и даље два одвојена ентитета.
ПИТАЊЕ: Али у овом случају, они не би били одвојени ентитети. Били би потпуно исти.
ОДГОВОР: Не постоји тако нешто.
ПИТАЊЕ: Тога нема јер особине наслеђујемо од родитеља, а где нема родитеља?
ОДГОВОР: То нема везе. Не наслеђује се од родитеља. Човек заправо наслеђује из сопственог духа.
ПИТАЊЕ: [друга особа] Могу ли да кажем једну ствар да то разјасним. Дух је сасвим друга ствар од тела.
ОДГОВОР: Не. Није.
ПИТАЊЕ: Пре него што дух уђе у тело, та изградња тела и уношење духа...
ОДГОВОР: Не, није тако. Јер тело је резултат духа. Није то сасвим друга ствар. Да ли је то тело створено кроз нормалан процес или би било у једном тренутку – ако је икада могуће ово стварно створити, то се не може рећи – али ако јесте, и даље би било створено у сличном механизму тако да однос између тело и дух и даље остају исти. У том погледу не би могло бити разлике.
То би било само онако како је изграђено, али не мења однос између тела и духа. Тело је увек резултат духа. То није посебан ентитет. То је израз свести. Структура тела, структура костију, све је индикативно – и на овај или онај начин, без обзира на то који су гени родитеља, али како се ови гени поређају – све је увек израз свести иза.
ПИТАЊЕ: Ово доказује оно што је мој пријатељ рекао малопре. Ако бисмо онда имали, да не кажемо идентична, него рецимо слична тела, имали бисте два слична духа.
ОДГОВОР: Да. Два слична духа. И како сваки дух живи и обитава у том телу, њихови изрази ће формирати њихова тела тако да ће можда почети веома слични, а касније могу остати слични или могу постати другачији, како се њихова свест развија или не развија.
ПИТАЊЕ: Део експеримената који су урађени рађен је из области неурофизиологије. Открили су да променом хемијске структуре у животу животиња могу променити оно што је животиња способна да запамти. Другим речима, научници тврде да могу да доведу људски живот до тачке у догледној будућности где би узимање неке врсте пилуле могло да промени структуру тела, особа може да научи три језика или да научи систем математике, уместо да то ради у другачији процес. Оно што желим да знам је следеће: ако је органски живот створен, на пример, са два идентична организма која су, на такав начин, хемијски измишљена да не могу да науче ништа ново, да ли деле идентичну душу?
ОДГОВОР: Чак и сада можете, путем таблета или путем лекова или путем лекова, утицати на ум и дух. У том смислу, то је иста идеја. То је исти принцип. Да ли разумеш то?
ПИТАЊЕ: Нејасно.
ПИТАЊЕ: [Друго лице] Занима ме какав је интерес некога у могућности да тело нема душу или да ли има идентичну душу? Питам се, зашто га то фасцинира?
ОДГОВОР: Па, мислим да је то врло разумљива фасцинација, јер идеја иза би била, да ли је могуће створити живот. Ако живот постоји само на механички начин, где је онда дух? Није ли то ваша идеја [упућено особи која је првобитно поставила питање]?
ПИТАЊЕ: Па, то је био део тога. Други део тога је, ако два тела могу да деле иста душа, питао сам се да ли би у љубавној вези било могуће да особа пронађе сродну душу у практичном и идеалном смислу реч? Зато сам питао да ли би та два организма, та два механички створена облика живота, делила исту душу – да ли би се душа могла тако поделити?
ОДГОВОР: Не. Не. Не. Не. Ово улази у тако далека и заиста, у овом тренутку, нерелевантна питања. Не, било би превише компликовано чак и замислити могућности које би у једном тренутку могле постојати. Али све што могу да кажем у овом тренутку што је важно да знате јесте да без обзира на то како наука напредује, свест се не може вештачки репродуковати, већ само њено средство. И то може, у једном тренутку, бити могућност - али никада дух.
ПИТАЊЕ: Можете ли појаснити – рекли сте да пилула може утицати на ум.
ОДГОВОР: Наравно да можете утицати на ум! То имате све време када се дрогирате, чак и када пијете алкохол. То утиче на ваш ум, зар не?
ПИТАЊЕ: Да, али мислим на душу?
ОДГОВОР: Па, манифестација душе. Увек остаје нешто дубоко, дубоко у стварном сопству на шта потпуно не утиче било шта што се споља дешава. Овај дубоки духовни центар је изнад чак и узрока и последице.
То није погођено, јер је изван узрока и последице. Али не говоримо о овом дубоком духовном центру. Говоримо о спољашњим слојевима на које, наравно, утиче тело, као што на тело утиче и ум. То је међусобна интеракција.
Сада, ако ум одлучи да упије одређене пилуле или одређене лекове или одређене лекове, то ће бити погођено. То није ништа ново што овде говорим.
