59 ПИТАЊЕ: Комунизам, посебно како га уче и практикују Руси и Кинези, изгледа тако застрашујућа претња, такође и за духовни развој. Да ли бисте разговарали о месту таквог комунизма у Плану спаса? И како треба да се осећамо према претећим Русима и Кинезима?
ОДГОВОР: Најважније прелиминарно је разумевање узрока и последице. Ако на било коју појаву у вашем свету гледате као на изоловано дешавање, одвојено од других догађаја који су до њега довели реакцијом и контра-реакцијом, кроз узрок и последицу, при чему једна крајност изазива супротну крајност, никада нећете стећи прави увид. Ово се односи на опште светске прилике или догађаје, као и на лични живот људи.
Да би се неко зло елиминисало, прво треба видети шта је то зло донело. Јер другачије не може бити. Зло се може створити само из зла. Не може се створити од добра. Једно погрешно стање рађа друго, осим ако се не исправи. Исто се може приметити у многим другим аспектима живота.
Готово све што можете да урадите је да стекнете прави поглед и разумевање. Ово ће помоћи више него што мислите. Ако желите да исправите зла овог света, можете учинити много тако што ћете прво променити себе. Тек тада ће успех доћи након одређених спољашњих радњи које сваки појединац може предузети да би допринео добру човечанства у целини. У супротном неће бити успешни, односно трајно и дубоко успешни.
Ако се људско срце не промени, за човечанство у целини ништа се неће постићи, ма какве се масовне мере предузимале. Ово се посебно односи на оне који су инструментални у побољшању света, чији је задатак да воде нације. Највеће зло земаљског живота је увек претерано наглашавање појединца на спољашњим поступцима, док игнорише и занемарује унутрашње мотиве и реакције, чиме постаје плен сопствене незреле и себичне природе.
ПИТАЊЕ: Велики материјализам ове огромне моћи може бити препрека духовном развоју. То би могло ометати План спасења.
ОДГОВОР: Ништа не може спречити да се План спасења оствари. То је само питање времена – а по нашем мишљењу, временска разлика изазвана слободном вољом људског бића је прилично несуштинска. У општи План спасења је урачунато да су људи дужни да својим ограниченим погледом стварају негативне околности.
Сам резултат овог ограниченог погледа – негативне околности – су од највеће важности за буђење истине. Понекад се не можете пробудити, па чак ни пожелети истину, осим ако нисте прошли кроз тешкоће које сте сами створили својим незнањем или искривљавањем истине.
Да бисте били срећни, прво морате бити у истини. Али не можете бити у истини ако не знате да нисте и ако имате жељу да је тражите. Сазнање да нисте у истини и посљедична жеља да је тражите, не може доћи до вас осим ако не будете остављени да окусите резултат свог незнања. Исто важи и за човечанство. Све је то узето у обзир у Плану спасења.
Страх да вам може доћи до штете грешком других је основно погрешно разумевање живота. Да, пролазни недостаци могу доћи до вас, то је тачно, али чак и они морају имати одговарајући елемент у вама. Иначе на вас не би могло утицати чак ни површно.
Што се тиче ваше духовне природе – а то укључује и целокупни План спасења – ништа вам се никада не може догодити. Лично знање и искуство ове истине ће сигурно доћи до вас када ступате на овај Пут. Овим питањем ћемо се детаљније позабавити у блиској будућности.
67 ПИТАЊЕ: [1960.] Моје питање се односи на ситуацију која је веома набијена емоцијама у нашем времену светског сукоба. Могу ли замолити за мало стрпљења да бих имао прилику да поставим питање.
Да би се човечанству обезбедило оно што је неопходно за живот, постоји низ економских аранжмана, али два су сада преовлађујућа. Један се зове капитализам, други се зове комунизам. Будући да су аранжмани, очигледно су подложни променама како би се задовољиле различите потребе људских потреба.
Међутим, они који су на власти на било којој страни, због нестрпљења и фрустрације, понекад занемарују Божје законе и покушавају принудом и људским законима да обезбеде аранжмане који служе њиховим интересима. Сваки инструмент убеђивања користи се за испирање мозга мноштву које један пут води у пропаст, а други утопију.
Побуђују се страсти и повећавају провокације да би се прошириле дотичне сфере утицаја и да би се противник фрустрирао. Хладни рат је у току. Гвоздена завеса не само да географски раздваја свет, већ идеолошка завеса раздваја чак и брата од брата. Тренутно је око пола света посвећено колективизму, а пола света индивидуализму.
Недавно је Папа позвао на екуменску конференцију која би окупила целу хришћанску цркву. Овим сазивом он је посебно изразио своје чврсто противљење комунизму и чинило се да је мржњу према комунизму учинио предусловом хришћанског јединства.
Питам, пре свега, да ли је ово хришћанско и да ли је у складу са Светим писмом, и по ставу и по концепту. Реч „комунизам“ је сродна речима као што су заједница, заједница и заједница. Налазим да је комунизам јасно и обилно објашњен у Светом писму. Предлажем само неколико стихова који ово подржавају.
Дела апостолска 4:32-34, 35: „А мноштво оних који су веровали беше једног срца и једне душе; али су имали све заједничке ствари. Нити међу њима није било оскудице… сваком човеку се расподелило према потреби.”
Проповедник 5:9: „Корист Земље је за све; самог краља служи поље“.
Проповедник 5:13: „Постоји велико зло које сам видео под сунцем, а то је богатство које се чува за своје власнике на њихову штету.
Матеј 6:19: „Не скупљајте себи блага на земљи…“
Матеј 19:24: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши него богаташу ући у Царство Божије.
Моје питање је вишеструко, али ћу га свести на следеће: Како ви, у Свету Духова, гледате на овај сукоб и шта можемо учинити да га решимо?
ОДГОВОР: Рећи ћу вам како ми гледамо на овај сукоб. Као што сам већ рекао пре неког времена, светски сукоб је тачна копија индивидуалног сукоба. Елементи које стално посматрамо између два или више људских бића, на сличан начин играју улогу у сукобима нација.
Као иу појединачним сукобима, тако иу светским сукобима, често једна страна греши више од друге – а ипак, обе су у криву. Идеолошки, ниједна од ове две стране није идеална. Али са духовне тачке гледишта, оно што ви називате комунизмом није онако како се мисли у Светом писму, јер основни духовни ставови и закони потпуно недостају у ономе што се данас назива комунизмом.
На првом месту, спас човечанства се види само кроз материјална решења, а то никако не може бити. На другом месту, појединац се не рачуна у овој идеологији. Појединац треба да служи држави, а држава има облик бога. Појединац нема право на слободу и слободу, чак ни споља.
Неколико људи на власти преузима на себе да суде шта је добро, а шта лоше за појединца, не само да нарушава човеково самоизражавање, већ и поткопава осећај самоодговорности, који је духовно највећи штетан чин који се може замислити. Мање смо забринути због непријатности за појединца него због штетног ефекта који ово има на душу.
Отуда је идеологија у такозваном слободном свету ближа ономе што је здраво, са духовног становишта, упркос многим несавршеностима које су у овом времену општег развоја човека ионако неизбежне. Ове несавршености у сваком систему имају много облика, и свака има посебно снажан утицај на другу страну.
То је исто као у свађи између два људска бића. Ако је А више у праву од Б, А-ове најскривеније мане и слабости имаће посебан ефекат на Б, а Б ће сву своју пажњу усмерити на ове грешке, занемарујући добре квалитете и тачке у којима је А у праву.
Спасење може на крају лежати само у саморазвоју. Ако би све више људи кренуло тим путем, то би имало огроман утицај на човечанство у целини, какав не можете замислити. Да су светски лидери на таквом путу, сигурно бисте живели у сасвим другачијем свету, иако вам то не би гарантовало свет без сукоба.
И даље бисте имали сукобе; не преболиш тако брзо своје слепило. Али сукоби би имали више шансе да се реше мирно и конструктивно за обе стране. Јер свако ко прво не погледа у себе да би открио како је допринео дисхармонији, није истински на Путу.
Наравно, ако су на Путу, и посматрају суштину и суштину тога, не може се десити велика трагедија, бар не ономе ко се придржава овог основног правила. Његово поштовање доноси одређену објективност и одвојеност од сопствене укључености и интереса – спољашњих, свесних, материјалних или унутрашњих, несвесних, емоционалних.
Светски мир и хармонија може доћи само ако све више људи иде таквим путем самоспознаје, разумевања својих најдубљих мотива и осећања – посебно одговорних људи. Долази, шири се, пријатељи моји.
Доћи ће дан када ће бар светски лидери, људи који су на одговорним позицијама, морати да прођу кроз неку врсту инструкција у којима ће стећи степен саморазумевања. Пре преузимања било какве одговорности, од њих ће се захтевати да прођу кроз опсежан курс сусрета са собом, лечења болесних струја, помоћи детету у њима да сазре. То би им омогућило да своје послове воде на сасвим другачији начин.
