КА225 ПИТАЊЕ: Вечерас је предвечерје моје годишњице брака и налазим се на месту суочавања са областима у свом животу са женама где ми је веома болно признати да сам погрешио. Осећала сам се веома блиско са својим партнером, а онда сам се насилно згрчила, и осећам се веома тешко. Сваки пут се појави слика моје мајке и схватим да још нисам смогла храбрости да признам себи да сам заиста погрешила и да је веома кривим.
ОДГОВОР: Дивно је, дивно што можете доћи до ове тачке. Скоро сте стигли. Кажем вам да видим у нашој стварности да је већ тако. Већ сте тамо; да можеш да поседујеш овде где си погрешио, где си био неправедан, и можеш да осетиш тај бол а да се не мрвиш.
Можете себи дозволити да истински осетите овај бол на начин који негује живот. Ти то можеш. Ви можете себе да замислите у овоме, и из овога настаје ваш нови став и расте као прелеп цвет.
ПИТАЊЕ: Можете ли ми помоћи да сагледам позитивне аспекте бола, неговања које сте управо рекли?
ОДГОВОР: Позитиван аспект бола који треба неговати је мекоћа и проток у комбинацији са снагом. Јер онај ко може да прихвати бол на тако здрав начин заиста је изузетно јака особа. Али то је та врста праве снаге која није ломљива као старо ломљиво дрво. Савитљиво је као младо дрво које се савија од олује.
То је та мека прелепа снага која произилази из способности да кажем: „Могу да прихватим истину о болу мог бившег слепила и деструктивности која мора настати из таквог слепила. Могу себи то опростити. Могу искусити бол кривице и могу се издићи изнад њега тако што ћу проћи кроз њега и дозволити да се тај исти осећај бола и самоопраштања претвори у опрост другима који су погрешили, промашили и волели.” И то ће бити нова снага.
