5 ПИТАЊЕ: Како и зашто је могуће да на Земљи постоји толико различитих верских концепата?
ОДГОВОР: Мислите: „Свако каже нешто другачије, много тога је контрадикторно; стога нико од њих не може бити у истини“. Драги моји пријатељи, истина је само једна. Дозволите ми да објасним зашто постоје разлике у људским концептима и како их треба посматрати – и овде искључујем грешке које су ушле у концепте кроз погрешне преносе.
Као што све има форму и гешталт у духу, тако и истина, односно право стање ствари. Форма је непроменљива, а опет у сталном току, јер је све у духу у непрекидном, увек вибрирајућем, кружном кретању. Ништа није статично, ни осећања ни околности, баш ништа. Замислите точак, непроменљив у свом основном облику, али се стално окреће.
На разним местима и у различито време, након испуњавања одређених услова, људи повремено подижу вео који га покрива и виде мали сегмент огромног точка. Једна особа, у одређено време, види један детаљ иза вела; други, у неко друго време или на другом месту, види нешто сасвим друго. Њихова запажања могу се повремено поклапати, али често се не, јер се точак окреће и ко год подигне вео, тада може да види нешто другачије. Оно што виде понекад се може чинити контрадикторним, јер се веза између делова целине не може видети кроз вео.
Да је читав точак видљив, наизглед контрадикторни делови би се видели као да припадају целини. Дакле, човечанство се бори јер њихова различита тумачења звуче као контрадикције. У стварности то није тако. Чак и када религиозни концепт садржи одређене грешке, може се наћи зрно истине на коме се темељи.
Људи целом овом подручју често приступају са погрешним ставом. Они верују да апсолутно не може постојати нешто као апсолутна истина, већ само релативна истина, закључак који заснивају на својим разним погледима иза вела. Они тврде да је све што је повезано са Богом и Стварањем мање-више ствар личног мишљења или укуса.
Свако веровање садржи нешто лепо и племенито, кажу, и зато су сва ова веровања субјективна, а не апсолутна или објективна. Закључак заснован на емоцијама је да не постоји апсолутна духовна истина. Уместо да покушају да пронађу истину која се може наћи у сваком религијском концепту, људи све, барем емоционално, одбацују као илузију, машту и ствар преференција.
То значи да читав концепт апсолутног, који може постојати само у духу, постаје заснован на људској перцепцији, а његове грешке га уздижу изнад свега. Прихватајући ову грешку, постајете пасивни, нисте у стању да подигнете вео и да лично искусите истину. То је могуће само када је човек уверен да мора постојати апсолутна истина изнад релативне људске истине и када пазите да релативну људску истину не пренесете на апсолутну духовну истину. То би нужно затворило врата за лично доживљавање истине.
У том погледу, људи се могу поделити у две групе. Човек се догматски држи низа веровања без много размишљања или испитивања својих осећања о њима. Они никада неће сазнати шта значи имати дубоко лично искуство истине. Друга група је она коју сам раније поменуо. Данас је посебно бројна, углавном се састоји од интелектуално напредних људи.
Тврде да су њихови ставови посебно непристрасни, да су се ослободили. Али они бацају непроменљиву, вечно покретну, апсолутну, божанску истину у један кош са људском догмом, и тако губе чврсто тло под ногама. Обе групе представљају крајности; обојица су у неистини и промашују поенту.
Друга група је исто тако далеко од истине као и прва, да, често чак и више. Са свим својим површним, интелектуалним знањем, они су заправо ти који су трагачи. Али они могу пронаћи само ако прво отворе врата у себи, можда врата свог несвесног.
5 ПИТАЊЕ: Шта је „религија“?
ОДГОВОР: Постоји толико неспоразума у вези са овим и често сте нестрпљиви да уверите себе и друге да нисте „религиозни“. Правите погрешну претпоставку да бити религиозан значи придржавати се неке секте и слепо прихватити постављену догму.
Религија значи „поновна веза са Богом“, и сви то желе, свесно или не. Сва неостварена чежња у основи није ништа друго до жеља да се вратимо Богу, односно религији. Што је човек више свестан ове жеље, то ће душевне токове мирније и складније тећи. Људи могу чак наћи пут назад до Бога кроз секташку заједницу, ако тамо примљена упутства активирају њихову душевну силу и отворе врата за самотражење, а кроз то и за вишу перцепцију.
То је суштина религије коју људи могу открити и придржавањем верске секте. Тада мање грешке или одступања нису битна; у овом случају то су само детаљи. Такви детаљи постају важни само када ометају напредак појединца, било директно или индиректно. То, међутим, у великој мери зависи од појединца.
За друге људе, повратак Богу не води придруживањем верској секти; мора им се показати други пут. Али какав год био начин, свима је потребна помоћ споља. Ова помоћ извана представља материјал од којег морају да направе сопствену кућу.
Али религија, односно поновно повезивање са Богом, од суштинске је важности за све. Бог је апсолутни, Бог је истина, и стога је истина изван људске грешке такође апсолутна. Људи ће примити онолико истине колико буду могли да разумеју и асимилирају, у складу са својим развојем. Много је, међутим, којима се може дати више од онога што добијају - али они то не желе. Превише су лењи или не испуњавају захтеве из неког другог разлога. Али онима који заиста куцају, врата ће бити отворена.
12 ПИТАЊЕ: У организованим црквама постоје свештеници – а ја имам на уму успомене из детињства – и када их питате: „Да ли је ово добро?“ или „Да ли је ово грех?“ увек би говорили: „И сами врло добро знате одговор. Мислите ли да су такви свештеници надахнути?
ОДГОВОР: Да, наравно. Људи могу сами пронаћи многе одговоре ако то заиста желе. Али осим одговора који се односе на лични развој, на самоспознају, на сопствене грешке, неопходно је стићи знање споља.
На пример, узмите знање о духовним законима, или знање како да превазиђете одређене мане и нађете помоћ у постизању прочишћења. Ако се то знање споља не да, често је немогуће пронаћи прави одговор или знати шта даље. Што се више знања стиче споља, то више правих одговора човек може себи дати, изнутра.
26 ПИТАЊЕ: Како различите главне религије настављају своје активности у духовном свету? Да ли се боре једни против других? И колико далеко могу утицати на људска бића?
ОДГОВОР: У свим сферама и у свакој градацији унутар њих, од највише до најниже, заступљене су различите главне религије. Разумљиво је да у свакој сфери раде различито, сходно висини свог развоја. Почнимо са највишим сферама. Тамо различите верске деноминације такође имају своју организацију, али на веома другачији начин од онога што људска бића често замишљају.
Они у највишој сфери знају стварну истину јединства свих, као и лажи и истине како сопствених верских група, тако и осталих. Они настављају да раде на Плану спасења у својој групи, јер морају да испуне своје задатке. Ако духови највиших сфера такође нису долазили на Земљу у оквиру различитих верских организација преко одређених људи одређене цркве, План Спасења не би могао да функционише правилно или ефикасно.
Исто тако, врло расположени духови такође делују и надахњују групе, нације и појединце који нису везани ни за једну религију. У овом великом плану има толико тога да се испуни, што се често мора учинити кроз и око постојећих услова и слепила. Без таквих инкарнација у различитим црквама и групама било би немогуће рушити лажи.
Истина мора полако да расте. Стога ће свака религија на Земљи имати изасланике рођене из свих сфера које припадају овој одређеној деноминацији. Они се рангирају према развоју и жељи појединца о коме је реч, а такође и према њиховој отворености за истину. Дакле, мера надахнућа увек зависи од особе.
Увек сте надахнути у складу са својим циљевима и ставовима. У највишим сферама духови планирају са дугим погледом, знајући да њихова инспирација има крајњу сврху коју људи ретко могу разумети. Духови не могу надвладати људске догме. Ако ти људи не би чули истину од високо развијених инкарнираних духова сопствене религије, не би били отворени за било какву инспирацију, јер су њихови умови прејако постављени.
Кад год је то случај, врата су затворена за надахнуће које долази из Духовног света. Ипак, довољно искрене добре воље може бити присутно да Духовном свету омогући добро. Божјем Духовном свету су потребни радници у свим групама, у свим религијама, да би постигли један велики циљ коначног јединства.
Знамо да се ово јединство још увек не може постићи, али за овај циљ радимо најбоље не покушавајући да уништимо, већ надовезујући се на оно што се рачуна. Стога се у Божјем свету различите религије сигурно не боре. Сви они имају исти циљ. Они знају ограничења духова нижег развоја и покушавају полако да их елиминишу надовезујући се на оно што је конструктивно.
Међутим, у сферама које још не припадају Божјем свету, услови су другачији. Ту се не боре ни различите религије, јер за то углавном немају прилику. Можда постоји изузетак у појединачном случају који је овде сувише сложен да би се објаснио, али као групе имају своје сфере и тамо остају.
Често сам вам говорио да у Свету Духова живите међу духовима своје врсте. То смањује трење, али и могућност напредовања. Узмимо случај људи који су жарко веровали у једну одређену религију. На много начина, они су још увек несавршени и стога не могу да достигну више сфере након што одбаце своја тела.
Када уђу у Свет духова, увек ће бити окружени духовима, и вишим и нижим, који су компатибилни са њима и због тога припадају овој верској групи. Виши духови можда покушавају да дају одређене савете или наговештаје о личним грешкама, као и о грешкама својих уверења.
Али ако се догоди да су ово тврдоглави људи, веома индоктринирани сопственим уверењима, неће бити отворени за такве речи и одбациће све савете и наговештаје као неистине. Будући да се слободна воља никада не крши, ови људи могу слободно ићи са оним духовима који нису променили своја уверења.
То би чинили још мање у Духовном свету него на Земљи. У другом случају, они су барем имали знање и прилику да виде друга средства за достизање Бога и да из тога нешто науче. Али у ширем смислу, они живе у свом свету и можда ће требати јако, јако дуго времена да промене своје ставове, посебно ако се због својих личних уверења поново инкарнирају у исто окружење.
Неки духови у овим сферама могу бити помало разочарани што њихов свет није лепши; али тада такође могу схватити, и то с правом, да је то због њихове сопствене несавршености и да нема никакве везе са њиховим верским уверењима. Тек у каснијем стању прочишћења пада им на памет да су тврдоглавост и ускогрудност у основи њиховог нижег ја, а ове особине су, између осталог, биле одговорне за њихову једностраност.
Док год постоји ова тврдоглавост, нико од вас не може добити инспирацију за нешто што би могло бити контрадикторно вашим тврдокорним уверењима, осим ако је то кроз чин Божје благодати који може доћи само у ретким случајевима. Такву благодат треба зарадити на друге начине.
Као што сам често говорио, могуће је да се особа или дух развије у свакој религији. Тек ако се дође до одређене тачке развоја, свануће спознаја да се сва истина коначно сусреће у једном универзалном облику. Када достигнете ову свест, видећете да нема поделе међу религијама; више не постоји став „само је овај начин исправан, а сви други су погрешни“. Тада ћете видети многе грешке појединих религија, и даље ћете радити са истином.
27 ПИТАЊЕ: Читао сам у новинама да папа приговара да се удубљује у подсвест, да то може бити штетно.
ОДГОВОР: Па, може бити штетно ако то раде људи који не разумеју како да се носе са тим. Сигурно. Много штете су нанели и квалификовани лекари; И то сам поменуо. Ако се подсвест раздвоји без спознаје постојања духовног закона и одређених духовних чињеница и истина, човек може да доживи слом.
Као да сте раставили машину и не знате како да је поново саставите. То може бити најкориснија, најдивнија ствар, али може бити и веома опасна ствар, као што је истина са многим другим стварима. Узмимо, на пример, медијумство: оно може бити најдрагоценији драгуљ, а може бити и веома штетно. И овде је исто. Зависи само како се то ради.
54 ПИТАЊЕ: Ово питање је од некога ко није овде. То се тиче Светог Духа. Она гласи: Могу ли да питам космички смисао и људско значење које се приписује сили Светог Духа? У неким религијама и филозофијама, Свети Дух се сматра будућим вођом и гласником човечанству. Да ли у свом животу и раду можемо или треба да будемо толико одани и да нам помаже Свети Дух као што би требало да будемо одани и да нам помаже Исус?
ОДГОВОР: Да ли је Свети Дух у неким учењима представљен као део Тројства; да ли је представљена као цело тело Божанског света које обухвата све свете или очишћене духове; или да ли се Дух Свети тумачи као божанска искра у сваком живом бићу – а сва три тумачења су тачна, не поништавајући једно друго – битно је да је ваша оданост Богу и Христу, који је допринео тако великом делу у целом План спасења, може се одредити само проналажењем Светог Духа у себи.
Како се то ради, све време сам вам показивао, пријатељи моји. Не постоји други начин него да продрете у сопствену таму и препреке. Бојим се да морам да понављам изнова: кад год људска бића покушају да траже спасење и сједињење са Богом, са божанским, спољашњим средствима, религиозним теоријама, теолошким тумачењима – приморавајући себе да живе по погрешно схваћеној догми – они живе грешком. Нешто није у реду.
Јер једини начин да пронађете прави одговор је продирање у сопствене блокове, превазилажење отпора, упознавање себе у дубљим нивоима своје личности. Тек тада ћете сазнати значење Бога. Тада ћете га наћи, наћи сједињење с њим. Тада ћете знати шта Христос значи. Тада ће се ваш сопствени Свети Дух манифестовати, барем повремено. Ово је једини истинит начин на који могу одговорити на ово питање.
59 ПИТАЊЕ: Имам питање од пријатеља који је желео да сазна за новооткривено Јеванђеље по Томи. Да ли сте вољни да одговорите на то питање? Он жели да зна да ли је оригиналан, да ли је то прави Логос Исус, или је то нека врста апокрифне копије?
ОДГОВОР: Рекао бих, са наше тачке гледишта, ово нема никакве разлике. Ово би било интересантно само са историјске тачке гледишта. То нас не занима. Наш циљ је да унапредимо светлост и живот. Вашом одлучношћу и расуђивањем треба управљати у погледу своје истине, њене вредности, без обзира ко је то рекао.
Много је оних који имају и имали су приступ божанској мудрости. Пре би требало да преиспитате да ли су изреке у духу Исуса Христа. Није неопходно да то он заиста каже. Ово би било важно само историјски, а можда и за научника, али духовно нема никакву важност. Са становишта раста и личне неовисности, оно што треба подстицати је да научимо да процењујемо нешто у односу на оно што је речено, а не ко је то рекао.
89 ПИТАЊЕ: Желео бих да питам, шта је са пророцима или другим светим људима? Да ли су емоционално одрасли? Није ли то била само љубав коју су дали?
ОДГОВОР: Само љубав коју су дали? Може ли се љубав дати без емоционалне зрелости?
ПИТАЊЕ: Да ли је могућа вера у Бога и љубав, без емоционалне зрелости?
ОДГОВОР: То је немогуће, ако говоримо о правој љубави, о спремности да се лично укључи, а не о дечјој потреби да будемо вољени и неговани, која се тако често меша са љубављу. Да би постојала права љубав и права, истинска вера, неопходна је емоционална зрелост. Љубав и вера и емоционална незрелост се међусобно искључују, дете моје.
Способност љубави је директан резултат емоционалне зрелости и раста. Права вера у Бога, у смислу праве религије за разлику од лажне религије [Предавање # 88 Религија: тачно и нетачно], опет је ствар емоционалне зрелости, јер је права религија самозависна. Не држи се за оца-ауторитет из потребе да буде заштићен. Лажна вера и лажна љубав увек имају јаку емоционалну конотацију потребе.
Права љубав и истинска вера произилазе из снаге, самопоуздања и самоодговорности. Све су то атрибути емоционалне зрелости. Истинска љубав, укљученост и вера могући су само снагом, самопоуздањем и самоодговорношћу. Свако ко је икада постигао духовни раст, познат или непознат у историји, морао је имати емоционалну зрелост.
КА166 ПИТАЊЕ: Да ли бисте додатно објаснили стање постојања и како га постићи?
ОДГОВОР: Па, како постићи стање бића – то је овај Пут. Ово је овај Патхворк. То је унутрашње биће – право ја или божанско сопство, како га ми зовемо – где сте вечно у стању Сада. Рекао сам то толико пута. Расправљао сам о томе. Описао сам то на свим предавањима. Показујем пут како до тамо.
Начин је суштински да се не борите против себе, да не будете против себе, већ да пре свега, као што сам рекао, схватите себе. Јер када је човек у стању борбе са самим собом, што он стално јесте, тај унутрашњи раздор са самим собом чини човека неспособним да буде оно што заиста јесте, а то је у стању вечног бића.
Сада, на неки начин, људска организована религија уопште, с једне стране, садржи неке аспекте ове истине. А ипак је потпуно изобличен и, заправо, доводи човека у даље стање раздора са самим собом. Јер он је овде између онога што се учи као добра и зла, две супротне силе.
Зла сила је заиста неразвијена инстинктивна страна, која сама по себи није зла, као што знате. То је искривљење и заустављање развоја. А ту је, с друге стране, наводно добра сила, која заправо није ништа друго до послушност строгом, педантном, детињастом ауторитету.
Дакле, човек себе сматра добрим ако се покорава и покорава се и добро је дете, што нема никакве везе са његовим божанством. То је борба која се води у њему. То је веома деструктивна ствар. Наравно, овај концепт религије, како је толико распрострањен, заиста је пројекција човековог унутрашњег стања.
Његово унутрашње стање заправо није резултат ових учења и онога што та учења имплицирају. У ствари, и они то експлицитно кажу, али још више имплицитно. Али је обрнуто. Човекова општа религија је одраз овог стања у коме се он бори са псеудодобротом која заправо није ништа друго до беспомоћно мало послушно дете које се покорава да би му се одобрило.
Овај део се бори са инстинктивном страном, која је у многим случајевима још увек сирова и у многим случајевима необликована. У ствари, ова инстинктивна страна је толико ближа самом Богу, стању бића, чак иако у садашњем облику није препоручљиво да се то изрази извођењем.
Али ближе је зато што је стварније и садржи праву енергију живота. И ако се човек не бори са овом страном, већ је види, прихвата, схвата, и научи да је не глуми импулсивно, биће ближе стању бића него када се бори против ње и пориче је.
