КА193 ПИТАЊЕ: [1971] Чуо сам од извора у Јужној Америци, од духа по имену Џозеф, да се човечанство приближава веома критичној тачки. Он указује на то да ће човек откривањем сила живота окренути их против себе, а то може резултирати деструктивним последицама за сва људска бића. Губи ми се да то разумем.
ОДГОВОР: Ово је веома погрешно. Погрешно је јер је изобличен нагиб. Човечанство је увек користило божанске силе у свом незнању и у својој непризнатој демонској сили и искривљавало их. Ово није ново. Било да је на технолошкој или на унутрашњој психичкој основи, то не чини ни најмању разлику. Али човечанство, у било ком облику или облику, мора да прође кроз сопствене еволуционе фазе.
Рећи да је осуђен на уништење значи посматрати га кроз веома уски оквир. Шта год да се деси – рецимо тренутно уништење – то је само једна мала карика у великом ланцу. И тај ланац постоји, шта год да ради човечанство. Привремена деструктивност увек мора коначно довести до истине бића. Деструктивност није деструктивност сама по себи. То је у исто време увек лек и кључ за коначну стварност сваког добра. То је само ван контекста. Није деструктивно само по себи. Зло није зло само по себи. То је изобличење, па чак и када се манифестује у свом најразорнијем стању, већ је инструмент за добро.
То можете врло лако посматрати у мањем оквиру у свом свакодневном животу. Најзлобније, најгоре, најболније кризе кроз које пролазиш, ако добро прођеш, видећеш да је то само по себи благослов. Колико сам често то рекао? Колико често су неки од мојих пријатеља успели да сазнају ово? Тек када имате деструктиван став према ономе што се дешава, то је привремено наизглед бесмислено.
Али зло није бесмислено! То је ваше стварање и то је изобличење добра; а незнање је искривљавање мудрости. То је само блокирање онога што је крајње. Дакле, како свако ко је дух знања може ово да каже, то је контрадикција. То не може бити дух знања. То може бити неко ко говори са становишта уплашеног људског бића, а не из неког ко има свеобухватан поглед.
То је као да кажете када умрете да је то деструктивно и да је то крајњи терор. Сви ви умирете од физичке смрти, много, много, много, много пута – ни једном, ни двапут – док не изађете из ланца живота и смрти. На крају ћете схватити истину и ослободићете се илузије овог дуалистичког живота у коме постоји зло и добро, и љубав и мржња, и Бог и ђаво, и живот и смрт, и сва ова грешка, која је везан за его.
Дакле, таква изјава сама по себи открива да неко заиста не зна. Ниједан дух, ниједна душа, ниједно људско биће, ниједан ентитет немају чега да се плаше. Нема чега да се плашите! Сада, знам да су за многе од вас ово само речи, али док радите ка својој унутрашњој стварности и неустрашиво се суочавате са својим страховима – и храбро се суочавате са својим грешкама и својом деструктивношћу и својим малим непоштеним играма – до те мере ћете знати да кажем истина – да се нема чега бојати! Ово је мој одговор.
ПИТАЊЕ: Могу ли да елаборирам ово? {Да} Можда сам погрешно навео изјаву. Прво желим да кажем да видим и осећам све оно што сте рекли, и ја се тако осећам. Али изјава је била да због чињенице да ће људска бића данас – откривши законе енергије у материји – ускоро открити законе енергије у живима. Ова открића, ако се не користе правилно, могу довести до одређених стања која могу бити веома штетна. Тада је дата изјава да Руси, будући да су испред нас у овом конкретном знању, могу да искористе ово знање да унапреде одређене своје политичке агенде, као и услове диктатуре.
ОДГОВОР: Видите, пријатељу, ми овде разговарамо на потпуно другом нивоу. Ово вам је веома тешко саопштити – и не мислим само вама, мислим на све вас – да то није проблем код нас. Није – заиста није. Јер одувек је постојало да су божанске силе искривљене. То није тако нова ствар.
Сада поново откривате ствари на другачији начин и облачите их у данашњи језик и данашње термине, али ове силе су откривене и раније, и раније су биле злоупотребљаване, и наставиће да се злоупотребљавају.
ПИТАЊЕ: Није ли то довело до уништења, на пример, онога што кажу да је Атлантида?
ОДГОВОР: Истина је.
ПИТАЊЕ: Па, тачно, то је питање које овде постављам.
ОДГОВОР: Да, истина је. Није битно. Није битно. Ништа заиста није уништено. У вама откривам анксиозност која каже: „Не смемо даље да откривамо, јер човечанство није довољно далеко. Не можете задржати развој, чак и ако развој привремено мора да погреши.
Можете само да дате све од себе са свог краја да не изобличите. А напор једне особе биће теже одмерен и одредиће више од можда деструктивних и игнорантских ставова и понашања и поступака многих других људи.
Знате да постоји и уграђена сигурност у злу и искривљену ствар. Може се ићи само тако далеко, а онда моћ губи саму себе. Престаје након неког времена. А онда је материјализам резултат у коме не постоји свест о таквој моћи.
Кажем, није утврђено да тако мора бити. Кажем, неки људи заиста могу и заиста ће дати све од себе у сопственом фанатизму и незнању да злоупотребе све што имају. А други ће чувати такво откриће и натерати га да ради за напредак у правом смислу, у оном смислу где се оно рачуна. Не могу вам дати одговор који каже „да, човечанство треба или не треба да се бави овим моћима“. Не може се рећи.
Али ја кажем, ко год да је активан у било чему што је важно – било да је то политичка позиција или било која позиција на којој се може утицати на масе, или да ли се ради о таквим моћима и енергијама – особа треба увек, пре свега, идите у себе и развијајте се, тако да има вођство – и сигурност вођења – а не да одређује својим егом шта и како да ради. Препустите се већем царству и ништа се неће догодити у целини.
