КА147 ПИТАЊЕ: Како објаснити особу која је била изузетно добра некоме ко је био у невољи, чак је спасио живот тој особи и збринуо ту особу економски и социјално, дајући собу за ту особу и брата те особе – и онда столови су се окренули и друга особа која је помогла била је у невољи неко време, а та особа није ништа учинила осим да је на све начине покушала да загорча живот тој особи – управо она која га је спасила! Како то објашњавате, молим вас?
ОДГОВОР: Видите, не можете дати општи, општи, уопштени одговор на било које питање као што је ово. Толико могућности постоји. Једина ствар коју бих могао генерално да кажем је, на првом месту, мора да постоји велика количина негодовања код особе која је примила. Али прилично често то није тако једнострано, посебно када се људи осећају жртвама.
Толико је често да човек не види много ствари у себи. Можда, понекад, некако, давалац није био толико пун љубави. Многа дела љубави су можда била стварност, али многе од основних токова могу бити толико дубоко несвесне и непознате – и стога утичу на друге људе – тако да давалац није слободан. Пошто давалац има своје проблеме, а прималац има своје проблеме, то онда може доћи и створити сукоб и трвење.
Сада, када се такав проблем посматра само из веома површног погледа, врло је лако рећи да једна особа није у реду, а да је друга особа у реду. Али у принципу знате да то никада није тако. Није могло бити. Без обзира на то колико једна особа није у праву – колико споља флагрантно погрешна – мора да постоји нешто и у даваоцу.
Не нужно било шта што је лоше, већ нешто у чему се можда заваравао о својим мотивима, о својим осећањима. Оног тренутка када се то нађе и види у самопоштењу, бол од незахвалности ће престати. Све док такав бол нестане, док постоји несрећа и унутрашње трвење у вези са таквом ситуацијом, човек може бити потпуно сигуран да је превидио ствари у себи које би се могле препознати.
Једно никада не може променити другу особу. Човек никада не може утицати на другу особу. Али кад год сте у несрећи, постоји нешто што можете сазнати о себи. Јер несрећа мора бити знак да постоји нешто што се не препознаје. Да бисте били тамо где треба да будете у себи, нешто треба да се види тако да можете да се издигнете изнад ситуације – да се заиста издигнете изнад ње – и да одатле идете даље.
Право опроштење и разумевање може доћи само када човек разуме себе. Тамо где је неко у трвењу са другима, где се чини да је други потпуно у криву, и где нема кривице за сопствене поступке, онда постоји нешто – ако не у акцији онда у осећањима, можда назад и дубоко у себи – нешто што није препознато и чему је препознавање преко потребно.
Много је лакше, чини се, рећи: „Да, има незахвалних људи и то је засновано на овом и овом правилу. Али ово је једноставан и лак одговор који заиста не може донети дубоко задовољство. Не може бити дубљег задовољства од оног у коме човек препознаје у себи: „Како сам ја сам, ма колико далеко и индиректно, допринео овој ситуацији?“ Тада се заиста ослобађа од повреде која постоји.
ИСПИТИВАЧ: Али онај први мора да опрости, изнова и изнова, изнова и изнова и изнова.
ОДГОВОР: Не могу да проценим у којој мери је опрост истински. Јер ако се ситуација заиста разуме, човек би или поново дао, а онда би знао да се она не може испунити на било који други начин осим на начин на који је испуњена, да онда не би створила ново разочарење – или би одлучила да не чинити то више, без икакве кривице, без икаквог унутрашњег натезања у себи.
Шта год да се тада одлучи, у сваком случају то никако не може довести до обнављања ситуације. Можда је проблем једноставно у нереалним очекивањима и нежељи да прихватите другу особу онакву каква јесте, стога заувек поново очекује други начин реакције.
Да ли бисте то наставили да радите ако бисте знали да хоће или би она реаговала на исти начин? То би било питање које морате себи да поставите. А ако то заиста мислите, обновљена незахвалност не би деловала као незахвалност, јер бисте на њу рачунали или бисте закључили да то није оправдано и без кривице бисте одбили да се доведете у такву ситуацију.
Сама чињеница да се налазите изнова и изнова и изнова у сличној или истој ситуацији имплицира да морате бити слепи за нешто у себи.
КА157 ПИТАЊЕ: Желим да поставим питање о изазову суочавања са веома неумољивом особом која се по навици веома, веома оштро односи према људима над којима има контролу, а да није свестан чињенице да се његове сопствене карактеристике можда пројектују на њих. Може ли се утицати на овакву особу, која је нешто прешла средње године? А како се млада особа понаша према људима на власти који немају одговарајући карактер за своју улогу?
ОДГОВОР: Рекао бих, на првом месту, било би веома важно утврдити однос са таквом особом. Што се тиче утицаја на било кога, не може се утицати на некога ко није отворен и није способан за самокритику.
Што се тиче оних који пате од такве особе, није могуће да они могу бити виктимизирани. Они, пак, морају да испитају ропство које постоји у таквом случају. Шта у њима подноси? Шта у њима бира да остане у таквој ситуацији?
Јер нема реалне потребе да се то уради – икада. Ако је неко оштећен и негативно погођен у таквој вези, онда мора да постоји нешто у жртви, да тако кажем, ко се вољно – несвесно вољно – покорава таквом односу.
Све док се неко буни против туђе моћи, онај ко се осећа везаним не суочава се са истином о себи ништа више него са жртвом.
ПИТАЊЕ: Али шта ако је жртва мало дете које још нема исправне врсте одбране које сте раније споменули?
ОДГОВОР: Па, ако је жртва мало дете, онда се, наравно, ствара услов који ће морати да превазиђе као одрасла особа. Није фатализам када кажем да нико није рођен у условима осим ако у овом ентитету већ постоје одређени елементи који се таквим стањем морају извући и који му онда још више пружају могућност као одраслој особи да превазиђе такво стање. .
Ако такво дете пати, ако постоји било какав начин да се то супротстави, то је да се детету јасно стави до знања да је то једна одређена особа која тако поступа и која греши, и да то не важи за све. Тако да је детету забрањено да касније, у свом несвесном, формира слику у којој се аутоматски плаши свих.
КА192 ПИТАЊЕ: Недавно сам имао сукоб са другом женом са којом радим. И осећам да сам невин у овом сукобу. Знам и прихватам да је увек 50 посто – мислим да би требало да буде. А ипак не могу да откријем да нешто са моје стране изазива ово непријатељство. То ме јако узнемирава. Једна ствар коју сам научио о овоме је да не желим да се икада више доведем у позицију да сам у инфериорном радном односу са неким ко није ни на који начин супериоран од мене, само зато што има једну врсту посла и Имам другу врсту посла. И не желим више да стварам ситуације у којима имам оца и мајку у пословном односу, и да назадујем и радим ствари које сам радио, али стварно желим да пређем. Ипак, мислим да је нешто од тога одиграло улогу у овој ситуацији. И волео бих да учим из тога, ако ми можете помоћи.
ОДГОВОР: Погрешно је веровати да се увек ради о овој специфичној ситуацији, где мора бити тачно измерена пропозиција педесет/педесет од којих свако има свој део. У принципу је то тачно, али како развој напредује, други односи у интеракцији почињу да се манифестују.
Дакле, на пример, сада сте у стању у којем није нужно тако, да сте а приори подједнако укључени у ову конкретну ситуацију са овом особом. Можда се сада мора порадити на вашој сопственој рањивости да се носите са непријатељством, тако да када су други људи непријатељски расположени према вама, морате научити шта год да је у вама што још увек није јасно.
На пример, ако нисте свјесни одређених непријатељстава у себи – не нужно према тој особи, већ у другим ситуацијама – или ако нисте свјесни одређених осјећаја супериорности – можда ћете их бити свјесни у принципу, али не и гдје и у ком облику. начини на које се могу манифестовати – у том тренутку имате рањивост у супстанци душе која ствара поље силе привлачности према непријатељству других људи.
Онда морате научити да се носите са тим. И са тим се можете носити само када видите где имате, можда на другачији начин, али суштински сличне квалитете са којима не можете да се носите у њој, у другој особи. Да ли разумеш ово? {Да}
Ово би била веома важна ствар на коју треба да обратите пажњу. Промашило би поенту ако мислите да је то само у истој ситуацији. То може бити врло често случај, али не нужно увек. А то ипак не значи да вам долази невино.
Јер да сте рашчистили тај аспект своје духовне супстанце, не бисте били рањиви на њега. Могао би да се носиш са тим. Дакле, ваша рањивост може постојати на потпуно другачији начин или у различитим ситуацијама. Али то вас ипак излаже особи овде.
