КА138 ПИТАЊЕ: Имам проблем ненаклоности према себи. Не знам шта је узрок томе, и не знам шта да радим у вези с тим.
ОДГОВОР: Веома је добро да сте тога свесни, јер људи то врло често игноришу и само трпе последице таквог несклоности себи. Дакле, ово је већ добар корак у правом смеру. Следеће што треба да урадите је да уђете дубоко и разумете свој живот, своје реакције, своје најдубље ја.
Предлажем да започнете тако интензиван рад у коме вам је, наравно, потребна помоћ. Е сад, који год одговор да вам дам не би много значио јер би то биле само речи. То би делом била теорија коју сте често чули, а делом која би могла бити нова, али ће ипак звучати превише као теорија.
Шта год да кажем неће имати много смисла за вас, јер ће звучати и бити уопштено све док је теорија. Једини начин на који може имати стварност за вас је откривање слоја по слоју аспеката у вама у којима се кријете.
Даћу вам неке опште ствари које ће вам можда зазвонити или одјекнути. Ту је, на пример, чињеница да не схватате најбоље што можете бити у одређеним областима. Сада, знам да ово звучи уопштено, и ово морате посебно да пронађете. На површнијем нивоу, не волите себе јер нисте оно што ваш идеал захтева од вас. Али ово је само површно.
Докле год останете на том нивоу, осећали бисте се веома безнадежно, јер никада не можете бити такав идеал. Али прави разлог никада није безнадежан, јер можете остварити многе ствари у себи које још увек мирују.
Зато што у вама постоји страх да урадите управо то, да додирнете одређене области у вама, зато се не волите. Постоје одређени аспекти у вашем животу, унутар вас и вашег спољашњег живота, које не дотичете, које се задовољавате врло блиставим објашњењима и пустите их да буду. И управо због тога не можете сами са собом учинити најбоље. Зато не волите себе.
Постоје одређене области које делују толико болно да не желите да их додирнете. Али уверавам те, мој најдражи пријатељу, да чим то стварно погледаш, бол неће бити ту. Бол ће нестати. Бол је сада ту јер мислиш да нема ничега – апсолутно си безнадежан, ништа се у томе не може променити.
Е сад, можда промена која може постојати и наступити у овим областима неће бити баш у оном облику који сте мислили, али ће бити добра и исправна и тотална, потпуно задовољавајућа.
КА148 ПИТАЊЕ: Имам питање о казненом односу према себи о коме сте говорили. Пре неког времена сам схватио да ми је уобичајена мисао која ми падне на памет ујутру када се суочим са даном: „Шта није у реду са мном?“ Врло брзо пронађем одговор, иако с времена на време може бити другачији. Можете ли ме мало просветлити о пореклу овог упорног оптужујућег испитивања које имам?
ОДГОВОР: Да. Опет сада, са недавним развојем, генерално у овом Патхворк-у и посебно у вашем раду, превазилазим све ове различите слојеве о којима смо били забринути у прошлости и покушавам да одем до корена проблема, који је заиста повезан са последњим предавање [Предавање #148 Позитивност и негативност као једна енергетска струја].
Овде је стално оптуживање ваша борба против вашег сопственог језгра синдрома задовољства/бола. Самоодбацивање и страх од сусрета са овим аспектима је толико интензиван да не можете дозволити себи да искусите обе стране истог новчића у себи. Стога се повлачите, одгурујете и поричете себе оба – или покушавате да порекнете оба – аспекта, сваки на другачији начин, сваки на различитом нивоу свести.
Заиста сте веома близу ове спознаје где можете заиста да доживите стварност у себи онога што сам рекао овде. Али ово мора бити начин. Ово ће бити начин: у потпуности ћете доћи до унутрашњег живота када се више не будете супротстављали лошем и зато морате порицати добро, које увек и увек мора остати пожељно.
Јер животна је природа, животна суштина, животна карактеристика је да буде бескрајно блажен. Када човек својим изобличењима и одвајањем себе претвори ово потенцијално блаженство у негативне аспекте, он ће се борити против овог негативног аспекта и стога мора да негира блаженство које је могуће, и стога мора бити додатно сукобљен чежњом за блаженством док је у истовремено то поричући.
ПИТАЊЕ: Могу ли да вас питам нешто даље у вези са овим? Сада почињем да схватам да када себе оптужујем на овај начин, гурам се против онога што сматрам слабошћу, и осуђујем себе због те слабости. Да ли је могуће да тиме, уједно, осуђујем себе због задовољства које налазим у овој слабости? Зато осуђујем себе за било какву врсту задовољства, јер ми се чини да се тада једино задовољство може наћи у овој врсти онога што сматрам слабошћу?
ОДГОВОР: То је потпуно тачно! У ствари, оно што управо кажете је потпуно исто као што сам објаснио. И само је потребно са ваше стране да наставите да радите на томе и да посебно изјавите у себи да не желите да се окренете од овога – и задовољство и негативност у вама; да желите да га доживите у његовој суштини, какав је тамо, и видите како функционише.
КА177 ПИТАЊЕ: Друга особа је поставила питање о љутњи и ви сте одговорили, како сам ја схватио, да је та љутња произашла из фрустрације очекивања љубави од других, од очекивања афирмације наше посебности, од очекивања да нас други заиста изграде. И да када коначно схватите да то никада неће доћи споља, можда ћете моћи да се носите са овим бесом да то морате сами да урадите.
У реду, како да почнеш да волиш себе? Одлазак од идеје да то мора доћи споља, када је то заиста био образац вашег живота – како да почнете да волите себе, да волите своје посебне особине ако их имате, да се не придржавате посебности да бисте се изградили, већ да волите сопствену индивидуалност, дајући себи ову врсту афирмације? Како почети да градите ово?
ОДГОВОР: Па, рекао бих да би се допао, мораш да откријеш зашто се не волиш. А разлог томе је увек то што постоје одређена осећања и ставови и аспекти које апсолутно нисте прихватили у себи, од којих су многи људски и разумљиви и нормални, у одређеном смислу – не нужно пожељни, али су нормални. Они су део људског бића.
Да, идеалистички стандарди које сте сви себи поставили онемогућавају такво прихватање. А ту су и стварна оштећења карактера и интегритета. Као што сам рекао у другом периоду питања и одговора овде, навео сам све врсте ствари које су биле нарушавање интегритета. Они су обрасци неуротичног варања, суптилности играња игре, која на веома, веома суптилан начин пребацује на друге негативност коју не жели да прихвати за себе. И тако даље и тако даље. Човек жели да се извуче са нечим.
Све ове ствари нарушавају самопоштовање и самодопадност. Сада, морате пажљиво да откријете ове елементе, да их сагледате и размотрите и размотрите. Ако осећате љутњу, мржњу и бес јер осећате да сте били фрустрирани као дете, а наставили сте да фрустрирате себе целог живота због негативних образаца које сте усвојили, онда то морате у потпуности да прихватите.
Човек мора да тражи начин да се то изрази на самоодговоран начин, а да не буде деструктивно и не глуми. Ово је један начин, једна ствар која се мора урадити.
Друга ствар је да се нарушавање интегритета, образаца који га стварају, морају одрећи. И стога, самосвиђање ће доћи као природни нуспроизвод. То ће бити индиректан резултат. Никада се не може добити директно. Никада не можете себи рећи: „Сада ћу се свидети себи“. То не би функционисало на тај начин.
ПИТАЊЕ: Али донекле, сви ми се волимо.
ОДГОВОР: Донекле, наравно.
ПИТАЊЕ: Мислим, зато што смо живи. Мислим да ми се свиђам јер јесам.
ОДГОВОР: Тачно. Донекле, да. Али говоримо о томе у којој мери изостаје самодопадност. И рекао бих где год да сте неиспуњени и патите, сигурно сте нарушили и своје самодопадање.
