12. ПИТАЊЕ: Човек изнова и изнова чује како људи говоре: „Ако Бог постоји, и заиста постоји божански поредак, како је могуће да се толико страшних ствари дешава на Земљи?“
ОДГОВОР: Сви знате, сви сте научили да људска бића сами кују своје судбине. То што морате да носите тако тешка бремена је резултат кршења духовних закона, често несвесно. Ипак, ово вам неће довољно објаснити догађаје попут ратова, у којима, одлуком неколицине, многи који изгледају невини морају да доживе тешку судбину. На ово одговарам: пре свега, чак и у масовним или групним катастрофама, појединац никада неће морати да доживи нешто што се не уклапа у његову или њену судбину.
Друго, свака особа, осим оних малобројних који су већ достигли више стање прочишћења, такође дели одговорност за ратове и друге масовне катастрофе. Не само политичари или они неколицини који видљиво и јавно обликују светску историју треба да буду одговорни за ратове, већ сваки појединац који нечистим мислима и емоцијама загађује космички резервоар. И ово, једног дана, мора имати ефекта.
Свака помисао на мржњу, на раздвојеност, на егоизам, на неправду, на дискриминацију, на жељу више за себе него за ближњег, укратко, свака мисао која крши Божје законе, је грађевни блок у тој огромној духовној структури – рату – који мора прво бити формиран у духу пре него што може да манифестује уништење на материјалном плану. Да је само мали део човечанства посејао семе мира, ратова не би било, упркос неколицини бескрупулозних политичара.
Већина људи, укључујући и вас, моје пријатеље, гаји мисли о анксиозности и, ако не о мржњи, онда о неповерењу и одвојености, као што је између једне и друге групе – и све то крши закон братства. Свака оваква мисао, свака емоција је значајан допринос избијању рата.
Тек када се прочистите изнутра, очистите своје емоције и мисли и тако најбоље испуните своју судбину где год да сте, можете постати и носилац мира. Индиректно, духовно живећи, људи могу учинити више за или против рата него политичари или државници, драги моји пријатељи.
22 ПИТАЊЕ: Да ли је тачно да је током Другог светског рата постојала опасна тачка и у бици на небу, паралелно са врхунцем Хитлерове моћи пре руског дебакла?
ОДГОВОР: О, не пријатељи! О, не! Видите, да још увек постоји опасна тачка по том питању, спасење кроз Христа не би имало смисла. Од тог рата између Христа и Луцифера, и од спасења, све је успостављено и тече по плану. Слободна воља појединца игра улогу у томе; за то увек има довољно слободног простора, у оба смера.
Ипак, до одређене тачке развоја, све док не пронађу одређено духовно светло у укупном развоју, колективно, људи ће водити ратове на вашој Земљи. У принципу, са духовне тачке гледишта, последњи ратови нису били ништа гори од ратова које сте имали пре стотинама и хиљадама година, јер није питање колико људи гине. Питање је мотив. А мотиви су се свакако прочистили у последњим, не само последњим, ратовима.
Тиме не желим да кажем да је једна страна увек потпуно у праву, а друга потпуно погрешна. Увек је нешто погрешно на обе стране, свакако. У новије време, када људи ратују, можда греше у својим идеологијама, али бар увек постоји нека идеологија иза тога, чак и ако постоје неки немилосрдни људи који су потпуно себични.
Већина људи иде за неком сврхом, за неком идејом, док су у некадашња времена морали да ратују као овце. Њихови владари су их натерали и нису имали појма зашто. То је била ствар коју треба урадити. Онда што си више убијао, био си већи херој. Владари су једноставно имали своје предности као своје циљеве – да добију више земље, да добију више власти. Иако се чини да су људи и сада такви, чак и они најнемилосрднији имају дубока уверења о сопственим идејама и идеалима, ма колико они сами по себи били погрешни.
Да су били потпуно немилосрдни, данас више не би могли да се извуку, и никада не би могли да натерају читаве народе да се међусобно убијају за своје себичне интересе. Дубоко у себи они то знају и осећају. Има људи који тврде да је стари начин и данас, али су у потпуности у заблуди.
Са духовне тачке гледишта, није питање колико је крвав рат, колико је ефикасно ваше оружје. Из нашег угла, битан је мотив. Чак и ако грешите, ако ваш мотив има трагове пристојности, то је далеко боље од онога што се дешавало у ранијим временима. Истина је да вас искрен, али погрешан мотив за ратовање неће спасити од последица, јер незнање не мења закон узрока и последице.
Оно што је апсолутно тачно јесте да се искрени, али лажни мотиви не вреднују на исти начин као чисто себични и зао – па стога и то мора на крају имати ефекта. Само ово би требало да буде одговор људима који тврде да нема напретка у духовном развоју. Јер постоји! И ово је један од многих доказа.
Људи ће на крају – а за надати се да ће се то догодити у не тако далекој будућности – доћи до схватања да рат никада не може бити решење. Духовног напретка било је и има, али се не мери техничким напретком. Сама чињеница да се технички и материјални напредак одвија тако брзо у односу на духовни напредак, натераће људе да дођу до овог закључка и овог просветљења.
Све док се људи не боре против својих нижих ја и тако постану робови њима и моћима таме, спољашњи израз овог стања биће, између осталог, рат. Али када ова борба у индивидуалном и личном развоју достигне одређену фазу, када се људи на одређени начин приближе Богу, ратови више неће бити могући.
Када би само одређени проценат људских бића – никако ни половина светске популације, већ само мали део, једна десетина, а можда ни то – заиста следио духовни развој и прочишћење за које се залажем, превазилазећи сопствене ниже трендове , препознајући у самопоштењу сопствену нижу природу, и тиме довршавајући рат који бесни у готово свакој људској души, престаће да постоји излив енергетских форми у виду ратовања.
Тешко да постоји особа, чак и у овој просторији, у којој се унутра не води рат, рат који још није препознат, где један тренд подсвести жели да иде овуда, а други онуда. А ваша свест то не зна. Ово ствара ратове на овој Земљи – вашу непризнату мржњу, вашу непризнату себичност, ваш непризнати недостатак љубави, итд.
Једном када ово контролишете – то не значи да морате бити потпуно прочишћени, али ви то контролишете, свесни сте – чак и ако ће само мање од једне десетине целокупне људске популације достићи ту фазу, уверавам вас, рат биће немогуће. Али рећи да је овај рат настао због рата духова не може бити тачно.
ПИТАЊЕ: Да ли треба да разумемо да није толико важно колико је људи убијено и да то није за жаљење?
ОДГОВОР: Драга моја, ово у потпуности зависи од тога како на то гледате, из које тачке гледишта. Што се вас људских бића тиче, требало би да будете веома одговорни, не само према животу својих ближњих, већ и њиховом благостању. То је ваша лична одговорност. Дакле, свакако, никада не би требало да усвојите тачку гледишта да оно што се дешава другима није важно.
Ово изобличење може послужити најнижим инстинктима људи. Ваша је света дужност, као што је да дате све од себе за сопствени развој за свој живот, такође да се бринете о животу сваког другог човека. На неки начин, везани сте за све друге, чак и за свог најгорег непријатеља. Та особа сте ви и ви сте та особа. Али са духовне тачке гледишта, питање колико је људи погинуло у рату није важна ствар.
Ту је важно шта је мотив, како нам изгледају духовни ставови свих укључених. Такође, не смијете заборавити да је сат закона толико савршен да ништа неправедно не може доћи ни до једног појединца. Али то не значи да сте слободни да чините грехе, да будете немарни према животима других ослањајући се на то да се ионако никоме не може десити неправда. Не можете учинити неправду другом бићу, али можете себи повредити кршењем закона љубави.
29 ПИТАЊЕ: У случају рата, да ли је чин убиства од стране војника супротан божанском закону?
ОДГОВОР: Не, није. Јер, као што рече Исус Христос, вратите Богу оно што је Божије, и вратите ћесару што му припада. Ако људска бића на Земљиној сфери још увек толико заостају у развоју да је рат неопходан, онда људи морају да се боре за своју земљу. Чак и када би сви људи одбили да се боре, зло не би било елиминисано.
Рат може бити привремено елиминисан, али сигурно не и зло. Рат је само један од многих других израза зла. Рат није узрок: он је само последица. Било би исто када би отац дозволио убици да уђе у његову кућу и убије своју жену и децу без да их брани. Мора да брани оне које воли и против зла се мора борити.
У вашем садашњем стању развоја, нажалост, рат је још увек ваше средство за борбу против зла. Како духовни развој расте, научићете више да идете до корена проблема и борите се против зла на све боље начине. Како је сада, човечанство је често принуђено да се бори против сила које злоупотребљавају слободу воље и божански закон. Ако људи преузму моћ да спрече друге људе да живе онако како Бог жели да живе, и ако ваш свет још није нашао друга средства за уклањање ове неправде, онда је рат мање зло.
Са духовне тачке гледишта знате да смрт није најгора ствар која се може догодити. Духовна смрт је најгора, а не физичка смрт. Свакој особи се суди индивидуално, а пресуда обухвата и околности и окружење у којем живи.
У Свету Духова, стварни мотиви су важнији од дела, а пресуда се не доноси генерално или колективно. Свако се суди посебно, и ако човек иде у рат само да би бранио своју земљу, то му се неће рачунати. Оно што се рачуна су унутрашњи ставови, осећања, реакције, мотиви и осећај одговорности особе.
45 ПИТАЊЕ: Што се тиче масовних слика, да ли се онда рађамо у имиџ расе и имиџ вере? Шта се дешава, на пример, ако неко другог вероисповести крене путем – тачније путем Христовог наспрам јудаистичког? На неки начин тада се стварају трвења и мржња према некадашњем веровању. Шта је објашњење?
ОДГОВОР: Неке душе су још увек у великој мери укључене у слику своје расе или вероисповести јер њихови лични психолошки фактори, односно њихове личне струје имиџа, раде заједно са одговарајућом масовном сликом. Тада се неће осећати склони да разбију слику још неко време. Неколико инкарнација је неопходно пре него што се крутост може попустити.
Други, рођени у истој раси или вероисповести, већ су на тачки растварања имиџа своје расе или вероисповести. Они су већ донекле растворили своје личне слике, или имају различите личне слике које су мање међузависне са дотичном масовном сликом, или их уопште немају.
По овом питању, постоји толико контроверзи и личног осећаја да ће предрасуде имиџа спречити скоро све да чују било шта о тој теми. Исто важи и за националност. Има људи рођених у земљи у којој можда постоји јак тренд национализма и претераног патриотизма. Они остају у овој земљи, и не пада им на памет да су им предрасуде.
Други, рођени у истој земљи, осећају порив да изађу, да виде друге земље и људе и тако прошире свој поглед. Исто је и са религиозним масовним сликама. Једна особа је још више укључена, друга почиње да излази из тога. Један је развијенији, барем у овом погледу. У другом погледу, онај ко је и даље једностран и са предрасудама може бити још напреднији. Али у овом једном погледу, први је почео да уништава ефекат изазван масовном сликом његове или њене цивилизације.
Оно што видите да се дешава у ваше време је постепено, али врло дефинитивно уништавање масовних слика о национализму. Стога, са наше тачке гледишта, чак и преврати и страшне ратне туге имају своје добре стране. Јер без ових преокрета, људи не би ишли из једне земље у другу и ширили своје погледе. Ово уништава њихове масовне слике и, на крају, често утиче на њихове личне слике. Исто ће се десити и у религији.
Стога је кратковидо мислити да страшна појава на овој Земљи, чак ни рат, не води човечанство ка развоју и духовном испуњењу. Испуњење је толико неизбежно да се мора догодити на овај или онај начин.
Чак и ако човечанство још увек није пронашло пут до мира, погрешна алтернатива такође мора да води ка циљу јединства и слободе од илузија, или масовних слика. Свакако да су насиље и мржња, предрасуде и себичност, сви узроци рата, недуховни. Али многи људи се и даље налазе у таквом стању.
Само настављајући и настављајући, постепено ће изгубити такво слепило. Ипак, упркос постојању таквих токова, развој се не може зауставити, јер је резултат ратова и сличних преокрета увек ка једном циљу: духовном развоју, сједињењу, ослобађању од сопствених унутрашњих окова. Ако погледате историју из овог угла, размишљаћете мало другачије.
Како делује у појединцу, тако делује и за човечанство у целини: невоља кроз коју се пролази зато што је посејала семе за њу је сам лек за ослобађање од ње. То не значи да треба пропагирати рат.
46 КОМЕНТАР ВОДИЧА: Видите, драги моји, сва биједа на овој Земљи, прави проблеми као што су криминал, рат, неправде било које врсте, болести и други озбиљни проблеми, резултат су дуготрајних грешака. Када нас духове питају шта је лек за ову или ону ситуацију – било општу или личну – одговор се не може дати тако лако. Јер цела ланчана реакција се мора пратити, и то често на непријатан начин, док не дођете до корена проблема.
Сви озбиљни проблеми су последица неког бесног, зачараног круга који се мора искристалисати и разумети да би се пронашли ови корени. Коначна и последња карика целе ланчане реакције – она која се манифестује споља, док су претходне карике скривене од погледа – свакако треба помоћи.
Али овај третман ће увек бити болан, посебно ако се не тражи унутрашњи корен док се спољашњи лек примењује нужно. Тако, на пример, рат је свакако трагичан, али је у неким случајевима крајње средство које је чак неопходно, јер је човечанство занемарило да тражи унутрашње корене проблема.
КА254 ПИТАЊЕ: Једном сте на једном предавању одговорили на питање да када би само 10 посто – или чак мање – људи на свету препознало постојање своје несвесне негативности и преузело одговорност за то, рата више не би било. Мој посао укључује рад са људима са циљем подизања свести и покретања акције за окончање рата. Ипак, велики део посла се обавља само на спољашњем нивоу.
Мој лични сукоб је у томе што осећам да је оно што сте рекли, у ствари, кључ за овај циљ. Ипак, питам се да ли се ово може пренети људима који нису део Патхворк-а као што је наш, и који могу бити скептични и/или који могу рећи да желе да раде на окончању рата, али да процес личног прочишћавања има мало везе са овим напор. И ја се питам како се ово препознавање несвесне негативне намере може изнети у ширу јавност.
Једном сте ми рекли да сам у рату изнутра, па није ни чудо што сам осећао сукоб око свог рада на окончању рата. Још увек осећам овај унутрашњи рат и још увек имам неразјашњене сумње о улози рата у људској еволуцији. Желео бих ваше смернице о овом сукобу и желим да будем отворен за сваку помоћ коју можете да ми пружите која ће ми помоћи да истински обавим овај задатак.
ОДГОВОР: Сасвим је могуће саопштити истину људима који нису на овом Путу. Неки ће разумети и обогатити се; други неће. У ствари, неће хтети да разумеју. Када саопштавате божанску истину, никада не можете добити гаранцију да ће се сви сложити и прихватити. Такође, можете јасно ставити до знања да није реч о томе да радите све што је потребно на спољашњем нивоу или да радите са унутрашњим, тајним негативностима људи. И једно и друго треба да се уради, наравно.
Али до сада је потреба за овим последњим била грубо негирана – игнорисана. Можете ризиковати да дате оно што знате и то ће имати веома важне ефекте. Ваш унутрашњи рат је знатно смањен. Али то морате знати. Такође знате да су одређени ратови мање зло од алтернативе која би била резултат неуласка у рат.
Таква ситуација је резултат дугог занемаривања истине, дугог избегавања, илузија и деловања негативности у узајамности. Као и код појединаца, и овде се криза мора схватити као средство за промену целокупног приступа животу. За оне који су заинтересовани за елиминацију рата, морају се узети далекосежни погледи који се често чине да су далеко.
Када се ратови заиста схвате у смислу изградње током дугих временских периода, постаће сасвим јасно да личне негативности директно утичу на колективна дешавања. Зато се не плашите да изнесете своју истину. Бићете вођени и благословени у овом задатку.
