КА116 ПИТАЊЕ: Да се вратимо на ову самовољу, гордост и страх: све док смо још увек укључени у своју самовољу, понос и страх, и још увек покушавамо да утврдимо шта је Божја воља, можете ли причати мало о томе? Зато што сам последњих годину и по дана радио у покушају да утврдим шта је Божија воља. Радио сам у складу са саветима датим на једном од ваших раних предавања…
ОДГОВОР: Мој најдражи пријатељу, у твом случају, веома снажно саветујем – а ово можда звучи чудно од мене – прво успостави своју вољу пре него што успоставиш Божју вољу. За сада не знате ни своју вољу. Немате храбрости да то признате, због страха о којем смо раније разговарали.
Разлог због којег се толико грчевито бавите проналажењем Божје воље је само зато што не желите да знате шта желите. И зато не можете наћи вољу Божију. Гарантујем вам, наћи ћете Божју вољу након што заиста упознате своју вољу – или знате колико је ваша воља подељена, и помирите се са својом подељеном вољом.
ПИТАЊЕ: Мислите на моју унутрашњу вољу или на моју самовољу?
ОДГОВОР: Оба! Сви они! Човек увек греши мислећи да је Бог једно, а да је он нешто друго. Морате се утврдити пре него што пронађете Бога. И нисте се утврдили. Зато заборавите на тренутак Божију вољу. Божја воља је да се нађете онаквим какви сте сада, са слепим нагонима, са неуким заокретима, са раздвојеном вољом која жели свему да противречи и не зна зашто то жели и шта хоће. Ово је ваше самољубље и ово је воља Божија да то сада нађете.
Не можете постати слободни ако то не учините – а то је Божја воља. Стога се надаш да ће ти Бог рећи „учини ово и уради оно“ и да ће ти наметнути вољу, а да ти ни не знаш шта желиш. И зато то не може да ради, дете моје. Да ли разумеш то?
ПИТАЊЕ: Знам, али желим да будем добро и пристојно људско биће. И на овом Путу, једна од ствари која ме збуњује је то што каже да ово можемо користити на много начина – на хиљаду начина сваког дана. Али када су у питању мале, мале одлуке које морамо да доносимо сваки дан у нашем искуству, толико смо склони да користимо сопствену самовољу и никада не размишљамо о томе шта је Божја воља. Сада ми то изгледа збуњујуће, јер ако заиста желите да знате шта је Божија воља...
ОДГОВОР: Јесте ли чули шта сам вам рекао?
ПИТАЊЕ: Да, чуо сам шта сте рекли.
ОДГОВОР: Нађите своју вољу.
ПИТАЊЕ: Па, чини ми се да је најважнија жеља у мени сада да могу да успоставим и одем до овог извора онога што је Твоја воља.
ОДГОВОР: Нађи прво своју вољу, каква је сада; онда ћеш наћи Божију вољу. Не могу вам рећи више. Овде сам све рекао. И можда можете поново да чујете овај део и поново га чујете, и да о томе разговарате са пријатељима док не разумете шта сам вам рекао. Не можете пронаћи Божију вољу, осим ако не пронађете своју – шта год она значила. Ако сада можете пронаћи у себи: „Желим да убијем. Ја мрзим. Ово је моја воља“, то је оно што морате признати у себи.
Што се тиче ваше жеље да будете добра особа, да ли имате толико мало поверења у себе, у то да сте у суштини добра особа, да морате да будете стално толико забринути због тога? Прихватите чињеницу да у вама постоји и ниже ја и прихватите то. Тада ћете заиста моћи да будете добра особа каква јесте, без те велике бриге која вас тера да изнутра трчите у погрешном правцу.
Дао сам вам ове речи, које су кључ за вас. Сада је на вама да их разумете и прво утврдите сопствену вољу, своје потребе, своје жеље, своје импулсе, своје нагоне, своје циљеве, свој правац. И обећавам вам, заиста ћете на овај начин пронаћи Божју вољу, и то је једини начин на који је можете пронаћи. Али прво пронађите своју вољу.
КА121 ПИТАЊЕ: На предавању сте говорили о вољи за разумевањем. Понекад је веома тешко раздвојити вољу за разумевањем и принудну струју: „Требало би да разумем.
ОДГОВОР: Постоји дефинитивна разлика између две врсте воље о којима сам говорио пре неког времена на предавању [Предавање #64 Спољна воља и унутрашња воља]. Постоји воља која долази из области површне личности, која садржи, као што сте рекли, струју присиљавања, напетост, принуду.
Ако се анализира ова струја, ово осећање, ово напето, компулзивно осећање, откриће се да је у њему управо супротно од слободне воље. То је много пре осећај: „Требао бих, требало би да бих био добар или да бих добио одобрење или зато што мислим да се то од мене очекује“. Другим речима, ова воља не произилази из слободног чина, већ пре из осећања „требао бих, морам, морао бих“. Стога је напето, и то је површна струја напетости и стрепње и гурања, форсирања.
Док воља у смислу на који мислим не долази из површног подручја већ из области соларног плексуса и веома је опуштена, веома слободна и потпуно без осећаја „Требало би, то се очекује, или од Бога или од неког човека. ауторитет који ме на то натера и који ће ме грдити или не одобравати јер то не радим.”
„Зато што то желим ради истине, ради стварности, ради свог интегритета да видим себе у истини. Желим то слободно без силе.” – то је сасвим другачији укус. То је друга врста струје. Другачија је клима. Струја се састоји од сасвим различитих, скоро дијаметрално супротних осећања и одредница.
ПИТАЊЕ: Да ли ми инстинктивно знамо када је која воља која је воља?
ОДГОВОР: То можете утврдити слушањем себе, посматрањем и посматрањем осећања и преиспитивањем себе: „Да ли имам осећај принуде и да ли морам или страхујем или кривицу да ће ми се нешто десити ако то не урадим, или да ли ја то заиста желим зато што то желим ради истине?“ А на ово питање можете одговорити само сами.
Видите, драги моји пријатељи, тако често имате одговор у себи, али се не позабавите тим питањем. Пустио си да буде само нејасно. И оног тренутка када се помирите са конфузијом у себи и заиста се запитате у вези те конфузије, вођство које изазива такво суочавање са вашим животним питањима мора показати најневероватнији резултат и помоћ.
Али ова помоћ не може доћи осим од ваших унутрашњих сила које покрећете тако што се преиспитујете: „Збуњен сам око овога или оног“ и слушајући себе: „Шта заиста осећам?“ или „Збуњен сам у вези са одређеним питањем или одлуком“, или шта год да је. Погледајте га у потпуности, постављајући себи сва релевантна питања без принуде да одмах морате доћи до одговора. Често се блокира такво суочавање јер сте под погрешним утиском да одмах морате смислити одговор.
Прихватите чињеницу да ће понекад одговор остати на чекању само ако имате јасноћу о самом питању. Ово се, на пример, односи не само на спољне одлуке већ и на такво питање као што је ово. Можда не можете одмах доћи до одговора на питање: „У којој мери је ваша надређена, спољашња воља на делу?“ суочавањем са самим собом.
Какав је то страх, каква кривица, какав лажни утисак „требао бих и то се од мене очекује“? И све ово стоји на путу ка „хоћу; Стварно желим да знам истину. Можда нећу желети да се мењам. Ја сам једини судија о томе. Нико ме не може натерати да се променим – ниједан Бог, ниједан људски ауторитет то никада не може, нити може, нити ће икада, икада. не морам да се мењам. Али пошто сам сада несигуран да желим да се променим, то ме неће спречити у исцељујућем и ослобађајућем утицају и ефекту жеље да видим истину. Да знам да желим. Не знам да ли желим да се мењам.”
Ако се ове мисли култивишу, долази до унутрашњег ослобађања, опуштености, трансцендентне жеље која отвара свака затворена врата.
