QA172 PITANJE: Kako se može prevazići inercija? Ovo izgleda tako teško, pošto se mora savladati inercija da bi se ona prevazišla, tako da se čini da ste zarobljeni u ovoj opstrukciji?
ODGOVOR: Da. Sada, pre svega, kao što je uobičajeno, teškoća leži u tome da nismo u potpunosti svesni da je sopstvo zarobljeno u ovom začaranom krugu. Stoga je neophodno to zaista znati, zaista prihvatiti ovu činjenicu o sebi.
Veoma je velika razlika ako neko to nekako zna, gotovo protiv svoje volje – jer mu se govori da je tako – ili kada zaista može da kaže: „Da, imam inerciju koja me sprečava da živim, koja me drži zarobljen u situaciji u kojoj ne doživljavam život u najboljem izdanju, gde sebe ne doživljavam u svom punom potencijalu. I zato je ova inercija smetnja i prepreka. I iako ne znam kako da se izvučem iz toga, voleo bih da izađem iz toga.”
Jasno sažeto znanje i priznanje i prihvatanje ovoga je mnogo i nije toliko samorazumljivo kao što se može činiti. Čak i među mojim prijateljima koji su na ovom Putu i koji rade sa Pomagačem, obično se dešava da Pomagač to pominje, a neko hteo-ne hteo to sluša i pomalo nerado priznaje – jer je nejasno svestan njegovog prisustva u svom životu. i njegovih efekata – ali čovek se zaista nije pomirio sa punim uticajem ove činjenice.
To je, dakle, prva stvar. A to se, naravno, odnosi i na svaku drugu opstrukciju. Ali to se obično zaboravlja. Nakon što je ovo postignuto, drugo shvatanje o tome mora biti da su ono što uzrokuje inerciju dva fundamentalna faktora. Jedna je, kao što znate, represija.
Naravno, većina vas to zna i teoretski. Kada niste svesni šta se dešava u vama, kada imate potisnute emocije kojih se plašite, tada ćete se naći u blokiranom, zaključanom i inertnom stanju uma. Jasno znanje o tome je takođe izuzetno važno.
Drugi faktor je da u vama postoji nešto što konkretno ima interes, takoreći – nije pravi interes, ali se nesvesnoj ličnosti tako čini – da ne izađete iz skrovišta, da se ne iselite u život, ne postati aktivan i usklađen sa životnom snagom, ne biti potpuno svestan i uživajući i aktivan u svakom smislu te reči.
Čini se da negde postoji opasnost od opasnosti. Mora da postoji određena zabluda o tome. Od najveće je važnosti da se vrlo direktno krene da se otkrije koja je zabluda koja stvara nesvesnu želju da se bude neaktivan, inertan, jer se pretpostavlja da je bezbedniji.
Dakle, drugim rečima, da rekapituliramo, tri suštine: jedna, potpuno znanje i priznanje prisustva inercije, potpuna izjava samom sebi; drugo, shvatanje da neko potiskuje osećanja; a treće je da postoji nesvesna zabluda koja čini da inertno stanje izgleda poželjnije.
Jednom kada neko ovo sazna i namerno zatraži od svojih najdubljih najviših moći pomoć i vođstvo u tom pogledu, onda će to pronaći na organizovan način ovog Pathwork-a, gde će vas unutrašnje moći voditi da ostvarite neophodnu realizaciju.
QA172 PITANJE: Možete li da prokomentarišete jednu od mojih najstalnijih reakcija, a to je neka vrsta nezadovoljstva sobom i samokritike koja rezultira pasivnošću. Kako da idem do korena ovoga da bih mogao da zauzmem konstruktivniji pristup ili da ga na neki način rešim?
ODGOVOR: Da biste se uhvatili u koštac sa problemom inercije, recite sebi: „Kakvu zabludu imam koja me sprečava da želim da budem aktivan, koja me sprečava da želim da budem samoodrživa i koja me sprečava da želim da volim? ”
Ako se pozabavite ova tri pitanja, koja su zapravo tri aspekta istog pitanja – ali moraju se započeti kao tri odvojena pitanja – i shvatite to u svom samosuočavanju, u svojoj meditaciji, u svom radu sa sobom i sa svojim Pomagač – vrlo sažeto, vrlo direktno – i slušajte sebe i postavite to pitanje u svojoj meditaciji i sačekajte dok se odgovor ne otkrije sam od sebe, dobićete odgovore.
Shvatićete da postoje specifične zablude koje čine aktivnost, ljubav i samosvojnost naizgled nepoželjnim, a možda čak i opasnim za vas. Kada vidite da su zablude izrečene, možete raditi na tome.
Ne bi bilo dobro ako bih to rekao, jer će smisleno iskustvo zablude doći tek kada savladate dovoljan otpor da od sebe zatražite odgovore na ova pitanja. Ali mislim da možete osetiti jasan osećaj nepoželjnosti, a možda čak i opasnosti u vezi sa sva ova tri aspekta. Можете ли да?
PITANJE: O, da, da. Svestan sam toga, da.
ODGOVOR: Sada, možete li ići dalje i reći: „Zašto?“
PITANJE: Takođe mogu da osetim da se čini da je sreća ideja primanja umesto davanja. Čini se da je to pasivno stanje umesto aktivnog.
ODGOVOR: Da, ali to je samo u okviru ove zablude. {Tačno!} To je samo po sebi pogrešno shvatanje. Jer istina je, bez obzira koliko je lepo i divno primati dobra osećanja drugih, ona su besmislena ako nemate svoja dobra osećanja. Toliko ste već iskusili. Sada je samo pitanje da se podsetimo te činjenice.
Mnogo puta su vam drugi izražavali dobra osećanja, i to je bilo ravno i besmisleno osim ako niste bili oživljeni sopstvenim ljubavnim osećanjima. Dakle, mora postojati još nešto što kaže: „Ne želim da volim“. Ipak, rekao bih da to čak i nije pogrešno shvatanje.
U svom najdubljem sebi, znate da je dobar osećaj voleti, ali ovde postoje i drugi elementi. Možda je jedan od tragova da postoji zlobnost koja kaže: „Ne želim da oprostim onima koji su me prevarili. I ako volim svet i ljude, čini mi se da opraštam onima koji su mi uskratili.” To bi bila jedna stvar sa kojom biste se morali suočiti. S tim su povezane i druge stvari. Da li je moguće da osetite nešto od ovoga?
PITANJE: Generalno, svestan sam neprijateljstva prema ljudima, nekako, maglovito.
ODGOVOR: Da. Ali postoji i želja da ne oprostite roditeljima.
ПИТАЊЕ: О да.
ODGOVOR: Da ih kazniš svojim inatama. A to se onda odnosi i na sva druga ljudska bića, jer izgleda da ako volite svet, ne možete ih isključiti. Morali biste im oprostiti; morali biste pustiti da prošlost bude prošlost. Dok iz negovanja svoje ljutnje izvlačite izvesno zadovoljstvo – ne uživanje, već zadovoljstvo – i to negovanje svoje ljutnje vas čini pasivnim. Можете ли видјети?
PITANJE: Hvala. Хвала вам. Mislim da to počinjem da uviđam, da.
ODGOVOR: Da, to je u redu. Rekao bih da važi i za mnoge druge koji ne mogu da izađu iz pasivnosti i inercije, da vole da neguju svoju ljutnju. Vole da se oslanjaju na to da u sebi imaju sa kim da se svađaju.
PITANJE: Čak i ako oprostim, sledećeg trenutka se nešto desi, pa makar i vrlo malo, ponovo to obnovim.
ODGOVOR: Tačno! Јел тако! Јел тако!
QA182 PITANJE: Iz nekog razloga, ne mogu da se pomerim. Moj um radi, ali moje telo ne želi da radi stvari. Razlog je taj što se bojim da svaki put kada nešto uradim, budem prizemljen. Čini se da me matira u svakom trenutku. Otkrio sam zabludu, koju nazivam svojom „predstavom o teškom trudu“, a to je da se život opire svakom mom pokretu kao čelični zid jer sam kao dete odlučio da tako treba, kao odgovor na hladnoću mojih roditelja, koji učinio da se osećam bezvredno. Otuda svaki moj napor ili pokret u ili u životu – uključujući suptilne nevoljne telesne funkcije kao što su gledanje, disanje i hodanje – treba da bude agonija i opasna.
Jer pomoću ove naprave za mat ću ili postići ljubav svojih roditelja ili ću se srušiti i umrijeti od iscrpljenosti od smicanja – bolje da dobijem suštinske roditelje koji više vole. Dakle, što je pozitivniji moj gest u životu – to jest, što više truda ulažem u životu – to je stroža kazna reakcije – kontraprovera je negativnija. Možete li ovo potvrditi i pomoći mi da vidim sledeći korak?
ODGOVOR: Ovo je potpuno tačno, a ja ću dodati i neke aspekte – delimično ste ih pronašli i shvatili i otkrili o sebi – koji su, ipak, sastavni deo ove osnovne slike.
Pre nego što to učinim, želeo bih da kažem da je dinamički mehanizam koji je ovde uključen potpuno isti dinamički mehanizam koji važi za sve žive pojave, bilo da je pozitivna ili negativna, bilo da se manifestuje u skladu sa univerzalnim zakonom istine, ljubavi, lepote i ispunjenosti, ili da li se manifestuje u skladu sa njegovim izobličenjem.
Ovaj dinamizam je da sve u šta se istinski veruje i želi stvara živu energiju, motornu snagu, koja postaje samostalna. I jedini način da se to promeni je promena osnovnog uverenja. Sada, vi i drugi prijatelji znate da je potrebno mnogo napornog rada dok se ne pronađu ova nesvesna, iracionalna uverenja i želje, zbog jednako iracionalnih zaključaka i namera.
To se ne radi iz dana u dan, jer svesni um nema apsolutno pojma o tome. Ali samo kada to postane svesno naporom koji ste uložili u to, možete početi da sprovodite promenu. A to zahteva još jedan aspekt dijaloga koji sam pomenuo – dijalog u kome vaš svesni ego ja mora da ispravi utisak, mora da utisne supstancu duše istinom, a ne izobličenjem sa kojim imamo posla. U isto vreme mora se paziti da se ove misli ne preklapaju sa emocijama koje još uvek odstupaju.
Ono što želim da dodam je da pored stvari koje ste spomenuli o umiranju, postoji verovanje da ako ste nesrećni – ako niste dobili ono što želite i za čim čeznete – da morate biti loši, morate biti bezvredni. Onda ovaj bes koji proizilazi iz toga pojačava uverenje o vašoj navodnoj bezvrednosti. I tako želite da se kaznite iscrpljivanjem i lišavanjem sebe – i konačno umiranjem.
Ali istovremeno ispunjava i inat koji mora postojati prema roditeljima koji su počinili greh, takoreći da smanje dete, da ga ne daju. A kada kažem „greh“, ne mislim to bukvalno. Mislim to u očima deteta, jer u stvarnosti to je samo nesposobnost roditelja da vide i shvate zbog sopstvenih problema.
Ali dete to, naravno, oseća kao lično odbacivanje, kao ličnu uvredu, i zato želi da se inat roditeljima – a nesreća i smrt zaista mogu biti to. Dakle, sve to igra ulogu. Sada ste svesni toga, kako su vaše sopstvene životvorne sile zaustavljene. Uvek ih zaustavlja mehanizam koji duboko u sebi kaže: „Ne možete imati zadovoljstvo; ne možete se predati silama života koje struju i koje su vam na raspolaganju, jer ćete biti uskraćeni kao što ste iskusili u prošlosti.” Tada nastaje strah, i bes i inat.
U ovom kretanju duše straha, besa i inata, telo sledi njegov primer i ispunjava istu napetost. Dakle, zapravo – a ovo je dinamika – izgleda da je zabluda istinita. Na ovaj napet i negativno očekivani način, životna sila ne može da teče glatko. Zaustavlja se na celom putu. I u ovom oštrom, napetom stanju u koje se stavljaju suptilna tela i fizičko telo, tok životne sile postaje oštar i dovodi do oštrog pokreta koji će onda stvoriti odgovarajuće efekte.
Ovaj mehanizam se u osnovi može razbiti pomoću dva pristupa. Broj jedan je ono što sam ranije spomenuo – naime, rad na rekonstrukciji ispravljanja lažnog utiska, govorenja vašoj nesvesnoj psihi da možete imati svu sreću za koju se otvorite; možete primiti onoliko koliko ste voljni da prihvatite i koliko ste voljni da date, jer je život stalna razmena. I ne dajte da biste bili dobri, već dajte jer davanje i primanje postaju jedan vitalni životni pokret.
Drugi pristup je posmatranje fizičke napetosti dok ste spremni da se otvorite za prijatno kretanje životne sile unutar vaše strukture. Dok vidite ovo zatezanje na nivou tela, možete mu se suprotstaviti tako što ćete ne dozvoliti da se napnete, već tako što ćete se opustiti. Opuštajući pokret će se skoro pojaviti kao rizičan korak, jer se neupućenom delu čini da ste zategnuti zaštićeni, opušteni ste ranjivi. I ovaj rizik – da biste bili ranjivi – mora se preuzeti.
U konačnoj analizi, ovaj rizik od ranjivosti mora se preuzeti na svim nivoima. Mora se uzeti na nivou gde je odbrana. Čini se rizično odustati od njih. Čini se da sebe činite ranjivim odricanjem od njih. Ovaj rizik se mora preuzeti. U isto vreme, na nivou tela, morate preuzeti rizik da biste se opustili. I to je isti osnovni životni stav – biti opušten i ranjiv, a ne zategnut i stegnut.
PITANJE: Osećam svoju svest vrlo jasno, i osećam se kao da buldožer gura ovu planinu. Osećam borbu, ali ne želim da se krećem jer je to kao kamen koji sedi u mom solarnom pleksusu.
ODGOVOR: Tačno! Činjenica da ste toga postali svesni je iz neizmerno vrednog rada i borbe koju ste do sada preduzeli. Ova svest je apsolutni preduslov bez kojeg ne može doći do promene.
Nije uvek uzastopna stvar, prvi deo rada je gde otkrivate, a drugi gde rekonstruišete. Ponekad se prepliću i preklapaju i međusobno deluju i smenjuju se i takođe su simultani. Ali možete započeti – u meri u kojoj ste svesni – radove na rekonstrukciji na način o kome sam upravo govorio.
