КА127 ПИТАЊЕ: Која је разлика између контактирања са Богом и контакта са божанским силама у себи?
ОДГОВОР: Потпуно је исто, наравно, јер је Бог унутра као и споља. Али појединац може да контактира са Богом само изнутра, а никада споља. Али постоји једна разлика коју бих желео да истакнем.
Постоје два веома основна фактора Бога. Они се могу назвати, или именовати, као мушки и женски принцип – или креативни принцип на делу, у опредељењу и стваралачки принцип у бићу. Или се могу назвати Богом као духом и Богом као законом.
Животна сила о којој изнова расправљам је Бог као закон, као стваралачки принцип. Бог као дух се пројављује кроз човека. Човек свесно може, ако тако жели, бити инспирисан највишим или најнижим – истином или искривљавањем истине.
Остаје у вољи појединца да ли се предаје слепим рефлексима своје дисторзије или покушава да се издигне изнад тога и тражи инспирацију највише истине како би растворио слепе тачке које стварају слепе рефлексе.
То је онда Бог на делу, који се манифестује кроз човекову свест, или Бог у духу који се манифестује кроз човеков дух. Човеков дух је тај који обликује животну снагу, његову животну снагу, такорећи, његове личне животне ствари, од којих се ствара његов живот, његова судбина или његова судбина, његова искуства.
Ако човеком управљају слепи рефлекси, искуства морају бити у складу са овим слепим рефлексима, који обликују животну супстанцу – онај аспект Бога који је закон или сила или енергетска струја. Сва ова имена смо користили наизменично током година, а ја намерно мењам назив да се не бисте превише заглавили на одређеној етикети. Промена ознаке има, као што често указујем, веома благотворан ефекат.
ПИТАЊЕ: Да ли бисте онда рекли да је ствар коју треба да урадите да замолите Бога да вам помогне да контактирате бесконачну, божанску силу у себи?
ОДГОВОР: Па, рекао бих да ваша свест, ваш свесни процес размишљања, доноси одлуку у контакту са истином – Бог је истина – тако да се она манифестује за вас тако што вам даје признање, инспирише вас, води вас правим путем.
Ово радите са својом свешћу, са својом намером, са својим формулисањем мисли; и тада се кроз тебе пројављује истина Божија.
ПИТАЊЕ: Можете ли нам јасније објаснити значење душе, духа и психе?
ОДГОВОР: Бог, стваралачки дух, продире и превазилази све што јесте. И свако створено биће је честица овог стваралачког духа. Људска бића имају више ове креативне духовне супстанце, ове свести, него, рецимо, животиња. А животиња га има више него биљка, и тако даље и тако даље.
Људска бића, човек, како расте, како развија своје способности, све више се шири и скупља, такорећи, више овог стваралачког духа, духа Бога. Сама чињеница да можете да мислите, да можете да доносите одлуке, да можете да дискриминишете и бирате, да можете да испитујете, да можете да бирате, да имате савест, доказ је да сте иста супстанца – само у мањој мери – као Бог.
Исто тако и животна сила, животна супстанца о којој стално разговарамо. То је та стваралачка сила која делује по закону, и она ни најмање не мења њену суштинску природу, било да делује негативно зато што је човеков дух сувише удаљен од његове спољашње свести да би обликовао животну супстанцу – његове душевне силе – према до истине.
Он реагује у неистини, у слепом аутоматизму, па је та сила обликована на негативан начин. Али то не мења њен потенцијал, саму његову природу. Психа је заправо само друга реч за душу. Психички процеси су процеси душе, механизам којим функционишу душевне силе, покрети душе.
КА178 ПИТАЊЕ: Мислим да је већина нас одрасла са Богом ван нас и вероватно са Богом персонификованим. Кроз АА [Анонимни алкохоличари], као и када сам почео да медитирам и гледам унутра, почео сам да видим Бога или вишу силу не као персонификацију. Знам да у својим предавањима увек говорите о „буди Бог“, а такође и о унутрашњем царству – а то се такође наводи у религији. Али мислим да су многи од нас – укључујући и мене – збуњени овим. Када идемо напоље код Бога, да ли идемо напоље на нешто. Да ли је одговор тамо? Да ли је Бог изван нас, или је проналажење Бога у нама?
ОДГОВОР: Унутра.
ПИТАЊЕ: Зашто се онда молимо напољу?
ОДГОВОР: Па, нема потребе да се ово ради. Молитва напољу није у правом смеру. Пошто је Бог универзум и у свакој честици сваког живог бића, не могу рећи да Бог не постоји изван, наравно. Јер не постоји споља и изнутра – само све. Али не можете доживети Бога споља. Бога можете доживети само у себи. Стога, ако Бога тражите напољу, никада нећете доћи до њега.
ПИТАЊЕ: Али некако, када се молите вишој сили, знам да је Бог у свему. Наравно, то је виша сила…
ОДГОВОР: Унутар.
ПИТАЊЕ: ...или сугерише вишу моћ. Осећам ограничења у себи, свакако.
ОДГОВОР: У вама. У себи.
ПИТАЊЕ: Па, то је оно што ја кажем, виша сила сугерише споља.
ОДГОВОР: Не, није. Више се не узима географски.
ПИТАЊЕ: Не, знам, али сугерише све. Ја сам део свега и мислим о Богу као о свему од свега. Стога, гледам напоље.
ОДГОВОР: Па, требало би да погледате унутра, унутра. Када питате истину о себи, о конфузији, када постављате врло једноставна питања тражећи истину – своју најдубљу истину – где год да се налазите у овом тренутку, добићете – ако се отворите – одговоре добити изнутра; добићете највишу мудрост изнутра.
ПИТАЊЕ: Овај осећај сједињења са вишом моћи која је споља и унутра и свуда, мора да буде, рецимо, нечим изазван. У овом Патхворк-у, сматрам да је медитација једини начин.
ОДГОВОР: Да.
ПИТАЊЕ: Али нешто попут посматрања деце која су формирала активност, као што сам ја урадио данас поподне, може довести у додир са нечим што мора бити истинито и стварно. А осећај привржености овој вишој и већој, а свакако много љубавнијој, моћи него што се може доживети у себи, мислим да је неопходно и то је лепа ствар. То много недостаје у данашњем односу према већини религија које сви делимо. И само се питам како се ово може поново ухватити на начин који је савремени.
ОДГОВОР: Да, веома је тешко поново наћи равнотежу, јер је историја овде опет, у том погледу, отишла из једне крајности у другу. Било је времена када је све било ово спољашње надахнуће, спољашња форма, ритуал, симболика. А онда је постало бесмислено и равно и ништа друго до спољашњи гест, без унутрашњег живота, да би се онда човечанство од тога окренуло и кренуло другим путем. Клатно је отишло у другом правцу.
Сада, ми овде покушавамо да комбинујемо целокупну људску личност. Медитација вас доводи у контакт са том снагом која може да генерише толико тога у вама, тако да ваша потрага умом и осећањима и телом постаје енергичнија и мање застрашујућа – јер је илузија нечега чега се треба плашити увек присутна.
Дакле, ово је укупна комбинација коју ће нове религије донети на крају – не још неко време, али почиње. Почиње. Када кажете да видите вишу силу у многим манифестацијама живота, то је заправо пре резултат него узрок. Јер ово не можете видети осим ако нешто није већ отворено и креће се у вама.
Можете да имате две особе да виде потпуно исти пејзаж, а једна неће осећати ништа и не приметити ништа и све то узимати здраво за готово. Други ће у свакој честици, свакој влати траве видети чудо Стварања. Није тај леп цвет, тај пејзаж оно што вам даје ово. То може учинити ако сте већ проницљиви за то, али не мора то да ради.
КА218 ПИТАЊЕ: Имам цимера у наредних неколико месеци који је веома критичан. Стање мог живота сада ме веома узнемирује, јер осећам да нисам свој са њом. Наљутим се и видим како се понаша према мушкарцима. Знам да ово мора да је надигравање и да има неко значење за мене. Желео бих неке смернице о томе како да се носим са овим и на шта морам да се фокусирам код себе.
ОДГОВОР: Рекао бих вам две ствари о овоме. Први је да је ово преувеличано, симболично приказивање дела у вама који није ни близу тако јак. То је скоро као карикатура. У том смислу, то је подсетник. Међутим, као другу сугестију, рекао бих вам, уђите дубоко у себе и запитајте се да ли је потребно да ову опструкцију убаците у свој живот? Да ли вам је потребан овај стални подсетник? Зар се не можете подсетити, а да се сав овај изазов не појави у вама?
Такође је могуће да прихватањем себе и свог проблема можете имати одређену унутрашњу снагу у којој можете, можда, бити контра-утицај. Међутим, ако осећате да нисте способни за то, морате да питате своје унутрашње биће да ли вам није боље да се не излажете толиком бесу који вам је непотребан. Само ваше унутрашње биће може одговорити на ово.
Мој предлог је да пошаљете то питање дубоко у себе и затражите смернице од свог вишег ја: Шта је исправна ствар? Питајте посебно за упутства; испразни се и слушај, и предај се вољи Божијој и у томе.
Нема ни најмањег детаља из свакодневног живота где се овај поступак не би показао као изузетно благословен, који решава неизвесност. Нажалост, људска бића заборављају да се може и мора користити посебно за специфичне проблеме, проблеме који често могу изгледати превише свакодневни да би се користио такав приступ. Па ипак, ништа није превише приземно, ништа није превише безначајно. Свака одлука има дубљи утицај и сеже у дубље регионе бића.
КА229 ПИТАЊЕ: Како можемо рећи да ли смо психички вођени у правцу, а не доношењу импулсивне одлуке?
ОДГОВОР: На почетку свести о овим дубљим слојевима себе не може се увек одмах уочити шта самовољна личност усмерава, а шта је вођство. Посвећеност вољи Божијој је апсолутна сигурност, што не значи да ће вас то одмах освестити. Та свест ће расти, и док не порасте, посвећеност и предање вољи Божијој – да се водимо према вољи Божјој – мора да се довршава из дана у дан, и заиста значи. Тада ће упутство постати врло јасно.
До тог тренутка, можда ћете морати да ризикујете. Да је све у реду. Можете га тестирати. Можете рећи: „Не знам. Ово може бити делимично један аспект личности или можда духовно вођство. Нисам сигуран. Морам ово да тестирам.” Такође морате да уђете са својим здравим разумом како бисте одлучили да ли желите да ризикујете да направите грешку или не. То је пипање које води ка расту. Направити грешку на свестан начин уопште није трагедија. И можда није грешка, на шта год да се позивате.
