КА135 ПИТАЊЕ: Можете ли говорити о страху, посебно о страху од одговорности за доношење одлука које могу имати неповратне резултате и за одлуке које могу донијети грешке и које се не могу промијенити?
ОДГОВОР: Питање, да ово заиста поједноставим, јесте да сопствена погрешивост чини неизбежним прављење грешака. Ове грешке имају своје последице. Дакле, појединац се плаши последица сопствене ограничености, сопствене несавршености. Неке од ових грешака могу имати наизглед неопозив резултат. И зато се плаши доношења одлука и грешака у будућности или у садашњости. То је питање.
Сада видите, овде поново долазимо до два изузетно основна, универзална приступа и концепта живота. Постоји један концепт који се учи човечанству, а који говори о човековој самоодговорности и последицама његовог сопственог деловања. А постоји и друго правило које се човек учи кроз векове, у овом или оном облику, који каже да на човека не може утицати ништа друго осим он сам.
Ипак, у исто време му је, очигледно контрадикторно, речено: „Мораш да волиш свог ближњег, јер твоја дела мржње утичу на њега. Дакле, он је у конфузији, јер ово питање изражава управо ту конфузију. Да ли је човек самоодговоран – зар на њега никада не утичу ти поступци других? Зашто је онда љубав толико важна? Или је све што он чини од непосредне последице и за његове ближње?
Ово је врло основна конфузија човечанства. Наравно, као и свака забуна, ово је производ поделе концепата – дуалност, ово – јединственог принципа. Са практичне тачке гледишта, имам ово да кажем. На вашем непосредном нивоу функције, људском нивоу, ваши поступци утичу на вас саме и утичу и на друге. Али други могу бити погођени само у оној мери у којој имају своје проблеме и дисторзије.
Утичете на себе само тамо где имате сопствену дисторзију. На вас други утичу само тамо где имате сопствена изобличења. А други су погођени само тамо где имају сопствена изобличења својим – као и вашим, као и било чијим – деструктивним деловањем. У тренутку када се ово јасно схвати, конфузија се раствара.
Јер тада ћете знати, с једне стране, колико је љубав важна. Јер када одишете љубављу, не активирате проблеме друге особе. Проблеми друге особе морају бити активирани његовим сопственим проблемима. Али у исто време не можете се осећати деструктивно кривим. Кривица нема места за разумевање овога. Јер оно што урадите другој особи, можете јој учинити само зато што мора да прође кроз то због сопствене несавршености, сопствене збуњености.
Негативан резултат ионако мора довести до позитивног исхода, јер сво негативно искуство које имате мора вас коначно довести до спасења, значи спознаје истине, остварења јединства, остварења потпуног обиља свеколике среће, управо овде и тачно Сада. Ова спознаја долази, када појединци то желе, само када греше и пате. Када не желе да греше и пате, могу доћи до тога раније. Али ако то желе, њихове, као и ваше грешке, изгледа да стварају њихову патњу.
Једино што могу да додам је да када себе замислите само као људско биће, сада себе видите да јесте – свој спољашњи его, своју малу вољу, свој интелект, све оно чега сте сада свесни да сте, са свим ваши неуротични страхови и несигурности – морате се осећати неадекватно. Стога се такође морате плашити својих одлука.
То би могло, за многе – не кажем за све – али за многе људе на овом Путу, бити веома корисна направа да се подсетите, изнова и изнова, када откријете себе у овом страшном стању, да ово није све што постоји вама – да у вама постоји веће, шире, дубље, мудрије и пуније, поузданије ја, које је ваш циљ да кроз овај Патхворк активирате.
Директно се обратите овом дубљем, унутрашњем сопству које има све што вам је потребно. Знам да сам ово рекао много пута раније, али у овој директној вези, са таквим проблемом, веома је корисно. Јер можете се вртити у круг и знати све одговоре у свом интелекту и радити на томе – и даље ћете бити у страху. Али када се обраћате, веома директно, овом ширем бићу у себи, можда ћете добити бржи резултат него икада раније. Што енергичније и пунијег срца ово радите, резултат ће бити непогрешивији.
Е сад, да ли се плашите неадекватности у одређеној акцији, или да сумњате да можете достићи одређено стање зрелости на овом Путу, или да се плашите да донесете одлуку или не знајући која одлука – каква год да је – схватите да у вама постоји нешто што је много мудрије од онога чега сте одмах свесни.
Обратите се овом нечему. Веома директно, изнутра, уђите у себе, и ако сумњате да постоји овај други, овај шири, мудрији, дубљи, поузданији део вас, ипак учините то и учините то свим срцем. Реците: „Ово је теорија и емотивно још увек сумњам у то. Могу се уверити само ако покушам. И ја то испробавам. Немам шта да изгубим и ништа да ризикујем обраћајући се овом ширем бићу, овом дубљем ја, овом најдубљем бићу себе, које зна све одговоре, које ми даје право вођство. Преузимам очигледан ризик да се томе поверим. Потпуно и свим срцем, посвећујем се томе. Ништа се не може десити. Не може да испадне горе него што је сада. Може само да ме води или не, али ја користим пуну шансу да јој се поверим.”
Што више ово радите, пријатељи моји, по било ком питању, непогрешиво ћете се убеђивати у његову реалност и стога ваше поверење у себе мора расти. Јер, на крају крајева, сви моји пријатељи, ви који сте овде и сви остали, које је основно питање које нас толико брине на овом Путу? Успостављање самопоштовања, самодопадања, самопоуздања, самопоуздања! А то се може учинити само изношењем оног дела себе који још није на отвореном, оног који је крајње поуздан, који садржи све што вам је потребно.
Што се директније обраћате томе, брже ћете се уверити. Покушати. Не одлажите то! Немојте се само играти са идејом, теоретизирати о идеји. Уради то! Урадите то одмах, у сваком броју који желите, и добићете резултат, обећавам вам. У мери у којој то радите, морате добити резултат. То је само питање да се то уради.
КА174 ПИТАЊЕ: Планирам да одем на неколико месеци на одмор, можда и дуже, да се настаним негде другде. Сматрам ово веома позитивним потезом у којем покушавам да одем у окружење које ће бити погодно за креативније ствари. Моји помагачи су ми рекли да ово врло лако може бити бежање. Разумем да у мени сигурно има много негативности. Како балансирате да постоји нешто позитивно са чињеницом да постоји нешто негативно?
ОДГОВОР: Ако осећате тако снажно, требало би да то урадите. Део одрасле особе је „Идем у складу са својим унутрашњим осећањима, у праву или погрешном. Ако се испостави да је грешка, ја преузимам последице грешке на себе.” Ово је природа одлучивања одраслих. Ако то можете, онда ћете бити у реду.
Не постоји гаранција да кад год неко донесе одлуку она неће имати и недостатке. Или је можда грешка, али се понекад на грешкама учи. Ниједан чин сам по себи није гарантовано исправан или погрешан. То је увек основни став.
Ако кажете: „Имам ову снажну жељу; Имам јак осећај. Преузимам одговорност на себе, чак и ако се касније покаже да постоји неки елемент који је можда био овакав. Видећу то и исправићу”. Онда си добро. Али последице морате да преузмете на себе.
