6 ПИТАЊЕ: Наш пријатељ који је следбеник учења Рудолфа Штајнера рекао је да не постоје само два „краљевства“, небо и земља, добро и зло, већ три. Према овом концепту, земљом влада биће које није Луцифер или ђаво, већ Ахриман, који је владар материје и за кога се претпоставља да је опасније од Луцифера. Да ли је ово истина?
ОДГОВОР: И овде постоји језгро истине. Знате да није само Луцифер „пао“, већ да је повукао и многа друга бића. Нису сви подједнако оптерећени. Сада је Бог имао седам синова, оних првостворених бића која су му била најближа. Двојица од њих су „пала“, заједно са неким другим, међу којима је било и оних који су били блиски Богу, али о којима не желим да говорим овде. Нека ово буде довољно за сада.
Дакле, један од ових других синова који је отишао са Луцифером је онај који влада материјом, и тако у извесном смислу можете рећи да он влада земљом. Овај дух је такође тешко оптерећен; међутим, Луцифер, који је иницирао „пад” је онај који носи најтежи терет.
Када нека учења кажу да постоје три царства, она нису сасвим тачна, јер са ове тачке гледишта има више од три: Луцифер, који има највећу моћ над доменима који су одвојени од Бога, дао је одређене области — ако Могу их тако назвати — другим палим духовима, где владају мање-више независно.
Само у одређеним случајевима морају се обратити Луциферу. Ово је имитација онога што постоји у Божјем свету и онога што су људи имитирали и на земљи, и онога што мора постојати тамо где многа бића живе заједно: одређени поредак, хијерархија. Овде, у Божјем божанском царству, духовни ентитети такође имају независну моћ у складу са својим развојем; њихова област деловања се непрекидно повећава и проширује, и они могу, у извесној мери, у прецизном познавању духовних закона, да доносе сопствене одлуке и да их спроводе. Тек када одређено питање превазиђе њихов степен знања, они морају да се обрате бићу које је изнад њих.
Сада је тачно да је поменутом Луциферовом брату дата власт над земљом и да он влада над материјом. Међутим, то не значи да Луциферов свет нема приступ вама. На крају крајева, овај дух је такође подложан Луциферу, без обзира на његову моћ, и стога је део Луциферове сфере. Ако вам ово није посебно објашњено, то је само зато што вам није толико важно.
Али знате да Луцифер има своје подређене и да су они обдарени различитим степеном моћи. Овај специфичан дух који влада материјом је један од њих. Али, као што рекох, он није једини; постоје и други луциферски духови који имају исто толико или скоро исто толико моћи у другим доменима. Било би немогуће све то објаснити. Такође, није неопходно.
Затим, на земљи постоје бића која су директно под Луциферовом влашћу, то јест, она су из пакла, док су друга директно подређена том другом духу материје. Али на крају свима њима влада Луцифер. Ипак, у праву су они који кажу да је овај дух материје опаснији за људе од луциферских духова. Јер Луциферови подређени су духови зла, мржње, убиства, зависти, горде ароганције и других порока. Они су отелотворење свих ових базних струја.
Међутим, ниједан такав дух нема приступ људском бићу осим ако у тој особи не постоји одговарајућа вибрација. Када је особа прешла одређени ниво развоја — макар само у одређеним аспектима, пошто, као што знате, сви аспекти личности не еволуирају истовремено — онда му најгори од злих духова немају приступ. Чак и ако још увек постоје трагови ових негативних осећања у души, такви људи ће знати како да се изборе са њима и неће подлећи њиховим искушењима, и сигурно их неће одглумити.
Постоји, међутим, много људи који, иако више нису способни за ниске и зле радње и стога нису доступни да директно служе луциферским духовима, ипак су веома подложни намамима слугу Луциферовог брата. Они не намеравају нужно да науде другима, али се одвраћају од Бога и свега духовног и тако постају слепи и неприхватљиви за дух. Тако је овај Луциферов брат тријумфовао директно, Луцифер индиректно. Јер циљ мрачних сила је да одврате сва бића од Бога.
Као последица одвраћања од Бога и духовног живота, човек поново може постати пријемчив за утицај духова пакла, јер ће се кроз снажно ропство за материјалне ствари пробудити извесна ниска осећања. Тако Дух Материје на индиректан начин служи Луциферу. Он може заробити многа људска бића тамо где би Луцифер пропао. Тако се Луциферу предају посредно, кроз материју.
Ово нису нужно зли људи—за њих Луциферу није потребан његов брат. Они су они чији је вид узнемирен и чија ће се визија погоршавати како се више везују за материју. Они не проширују своју визију идући путем самоистраживања и дисциплине, љубави и понизности, како би успоставили контакт са Божјим светом. Живе у равном, плитком и сивом свету и ништа им није стварно живо, јер својим ропством за материју гуше живи дух.
Желео бих да напоменем да многи људи себе сматрају духовним јер воле уметност или зато што се баве интелектуалним интересима. То их, међутим, не чини заиста духовним, стварно живим. Тако се дешава да они над којима је Луциферов брат постигао толику доминацију да постају све слабији и тупљи, могу да дођу у стање у којем се несвесно предају Луциферу, јер им је вид замагљен и не верују ни у шта осим материја; стога не могу да виде опасност и да се боре са њом. Непријатељ кога не познајеш увек је опаснији од оног чијег постојања и природе добро знаш.
~~~
101 ПИТАЊЕ: У мом приватном раду, мој Помоћник и ја смо открили да имам неадекватан појам о људском бићу. Шта је људско биће?
ОДГОВОР: Ако бих на то одговорио, вероватно би ми требало најмање месец дана непрекидног разговора. Мислим да би ово могао бити најбољи одговор за вас да прилагодите свој концепт истинитијим. Упоредите ову изјаву са ограниченим концептом који имате када кажете „он је ово или оно“ или „она је тако и тако“. Схватите бескрајну разноликост, многострукост, контрадикторност, неограничене могућности и потенцијале мишљења и распон осећања у сваком човеку.
Свако људско биће има, иу позитивном иу негативном аспекту, сваку емоцију, тренд или карактеристику коју можете навести. Разлози због којих исти квалитет у једном тренутку показује своју позитивну страну, а други пут негативан, спадају у тешке замршености људске психе.
Што више разумете неограничене могућности и потенцијале било ког људског бића, напредујете у разумевању одређеног људског бића. С друге стране, што више верујете, свесно или несвесно, да је људско биће само ово или само оно, другим речима, што је ваш концепт ограниченији, мање ћете разумети друге.
На чудан начин, несвесни циљ људских бића је да ограниче људску личност, јер верују да ако је мање људском бићу, лакше је познавати једни друге. Ово није истина. Што више схватите бесконачне могућности и аспекте, то ћете имати више разумевања и увида. Ово је најбољи одговор који вам могу дати. Било какав опис, ма колико детаљан, не би га оправдао. То би било ограничено и било би превелико поједностављење.
~~~
КА149 ПИТАЊЕ: У вашем предавању пре две недеље [Предавање # 149 Козмичко повлачење ка унији - фрустрација], разумео сам те да кажеш да природа човека има ограничавајући фактор – постоји негативан елемент који не дозвољава да се испољи потпуна позитивна сила. Да јесте, не бисмо били у људској свести. У којој мери то можемо прихватити? У ком тренутку схватамо да имамо ограничења и да не треба да будемо фрустрирани јер не можемо да превазиђемо саму нашу природу?
ОДГОВОР: Пре свега, ни у ком тренутку не треба да будете фрустрирани. А други одговор је да не постоји тачка у којој можете да кажете: „Сада, овде постављам границу“, јер потенцијално постоји неограничена моћ и могућност за ширење у вама. Али да би се до тога дошло, сваки тренутак Садашњег мора бити прихваћен, али прихваћен у правом духу.
Другим речима, рецимо да се сусрећете са садашњом неспособношћу. Ако се ова неспособност или пориче или се бори против ње или бежи од ње, то је порицање садашњег ограничења које је нездраво. Али, ако бисте рекли: „Не могу никада да превазиђем ову неспособност“, то је једнака грешка, и подједнако нездрава. Тако је у томе како.
Ако кажете: „Ево ме сада; Не могу да се осећам другачије. Ово је моје Сада и желим да посматрам себе, како радим са овом грешком, и желим да разумем шта је грешка иза овог ограничења у мени, иза ове неспособности.”
Што више разумете грешку и што боље посматрате – у објективном духу неборбе, а ипак знајући да то није нешто што никада не можете превазићи – у тој мери ћете је превазићи, а можда и много раније него што мислите.
Док посматрате неспособност и прихватате себе са њом, истовремено знајте да то не мора бити тако. Постоји још једна могућност која је управо овде и тамо дубоко у вама, ако је знате, а да се за њу не борите.
Ако мирно знате за његово постојање, а да га не зграбите, без духа „Ако га не добијем, пропасти ћу“, онда ће вам се отворити спонтано, а да ништа не учините. Хватање за то је директан резултат немогућности да се суочите са својим ограничењима на конструктиван, здрав, реалистичан начин.
Ако се суочите са неспособношћу тренутка, нећете морати да зграбите, а истовремено ћете знати да та неспособност не мора бити ваша. Одједном, када се најмање надате, доказаће се да више нема ограничења.
Ово такође даје одговор на питање како се самоостварење манифестује код појединца. Ово је начин на који се то постиже. Ово је начин на који се манифестује. Оно се постиже потпуним прихватањем тренутка, са сазнањем да не мора имати ово ограничење, док се жели да се ово ограничење превазиђе без силе, без борбе, без хватања. Тада ће спонтано откриће неограниченог универзума унутар њега постати познато.
